SVRLJIŠKE PLANINE - Vrh Pleš – 13. 10. 2019.god.

Miholjsko jutro nam je obasjano mesečinom. U uobičejeno vreme, 5 sati onih jutarnjih, krećemo ka istoku i jugu. Ima nas 18, u Mrčajevcima nam se pridružuje devetnaesti član. Jutros niz Moravu ne duva vetar, u kruševačkoj dolini nas sačekala magla, tek toliko da uspostavi ravnotežu između Sunca i Meseca.

Da ovo idilično jutro ne bude monotono, i da ne preteraju sa dremanjem, potrudila se jedna od spoljašnjih zadnjih guma. Pukla je, i donela dilemu, stati odmah ili kasnije? Na MOL benzinskoj pumpi pravimo neplaniranu pauzu, koja će zameniti onu u Pojatama, a brzi Dejan će ovde zameniti gumu, na kojoj duga posekotina nije izdržala dugi put. Sa unetim tečnostima nastavljamo vožnju, obilazeći neosvetljeni kombajn. Na sreću nema mnogo saobraćaja, dok prolazimo ova žuta kukuruzišta i bašte sa obranom paprikom i neposečenim kupusom. Danas nisu radovi na putu, tako da vozimo i po onom prostoru gde su izgrebane asfaltne površine prolazeći Mrzenicu, za koju bih voleo da znam, ko joj je kum i zašto baš ovo ime. Slede Lučine, Pojate i izlazak na autoput, kojim dalje plovimo do skretanja ka Sofiji i skretanja na Nis Istok do DIS ovog super marketa. Tu nas čeka naš stari vodič, Miki Nikolić. Prolazimo mesto Prosek i ispred benzinske pumpe Knez skrećemo levo, gore u brdo, u Sićevo, za koje nam rekoše da je uz Matejevac najvinogradskije mesto na ovom prostoru. Gore na raskrsnici iznad groblja ovoga planinskog sela se rastajemo sa minibusom. On nazad, a mi napred kamenitim putem, gore ka vencu Svrljiških planina. Berači pune gajbe tamjanikom, želimo im srećan rad i nastavljamo kretanje tragom simpatičnog čobanina, ispred koga odoše gore oko 200 koza praćene muzikom. Golemi tranzistor mu pokrio grudi,  nije mu težak, čak i ako mu je težak život, za neke naše kriterijume. Posle kamenitog puta imamo kamenitu stazu, ali dobru, vodi nas do novog puta. Ovaj deo je u hladovini, koja nam je dobro došla za ovaj neobično topli oktobarski dan. Po putu vidimo šta je iznad nas, hrast, javor, jasen, klen, drenjina, bukva, bagrem i nama nepoznato lišće. Ovo su one markacije koje se javljaju svake godine i ne blede, izbledele su one planinarske, ali ih ipak volimo, potvrđuju nam da smo na dobrom putu, ako ih ima. Zrele, dobro rodile drenjine nam često prave pauze dopunjujući organizme šećerom, vitaminima, mineralima i ostalim sastojcima. Nije dobro kada sve ide glatko, to nam pokazuju šipurci, kupine, glog i ostalo bodljikavo bilje. Za razliku od drenjka, zaustave nas, a ne daju nam ništa, osim kratke pauze.  Na ovom putu nećemo ostati željni ni livada, onih kamenitih sa oštrom travom, onih koje su sve manje đubrene. Nema naroda, nema stoke, gazimo ih jedino mi planinari, i ponekada lovci. Uzalud mirišu, majčina dušica dominira i sada kada je suva. Korak po korak, stigosmo do prvoga vrha, Tupanak. Prekoračio je hiljadu metara, pokriven livadom i kamenom. Uz malo lutanja stižemo i do prvoga cilja, posle pređenih 8,3 km i 756 metara uspona. Na vrhu metalna tabla sa osnovnim podacima. Miki nam pokazuje sve strane sveta i gde se šta nalazi. Ovde nema prepreka, svi prostori su otvoreni. Vidi se čak i kupasti Rtanj blago pokriven maglom. Toplo je, ovo je pravo mesto za izležavanje, ali dug je put do cilja, mora se ranije krenuti. Idemo na drugu stranu, tamo ka golemom kamenolomu, čija masa ode u novi autoput, koji će spajati Niš sa Sofijom, istok sa zapadom, zapad sa istokom u nadi da više neće biti Kajmakčalana. Idemo preko kamenitih livada, spuštamo se u onaj šumski deo, ali ne idemo samo nizbrdo, prelazimo neke bregove. Dugo je to spuštanje, uz česte pauze se nekako spustismo do kraja, do česme manastira Sv. Petka u mestu Ostrovica. Većina nas je ostala bez vode, oni koji su imali višak nesebično su nam delili tu dragocenu tečnost. Hodanje smo završili u 17.50, a onda se vozimo do restorana, u kome nas čekaju švajsovani ćevapi. Ćevapi dobri, ali ne i način naplate, tako da nas nekoliko volontira, radimo konobarev posao, tek toliko da ne zaboravimo da smo na brdovitom Balkanu. Umorna družina po planu stiže u Čačak oko 23 h, nadam se zadovoljna još jednim planinarskim danom.

Bato Radovanović

  • 01-logoca
  • 02-TALIJA
  • 03-Tetragon
  • 04-BExport
  • 05-ZENES
  • 06-cacanska-banka-v
  • 07-alti
  • 08-logodom
  • 09-LOGOINTERSP
  • 10_talia_photo