Užice - Rajski otoci - Kačer 02.10.2011

Iza najave ove akcije mnogi nisu prepoznali nešto što bi ih zanimalo i zbog čega bi vredelo današnji dan posvetiti planinarenju. I mi koji smo krenuli, očekivali smo ,,zlatiborski,, predeo, duže blage uspone uz pašnjake, prolazak kroz zaseoke. Sve je bilo drugačije.

Sopstvenim prevozom dolazimo u Užice, gde nas dočekuje Mišo Ćosović, naš današnji vodič, raspoložen i nasmejan kao i uvek. Kratko nas upoznaje kuda ćemo danas ići i krećemo kroz prve tunele, dobro poznatim putem kojim se dolazi do brane Vrutci. Posle 2 km. pešačenja stižemo do Velike brane, odakle se stara hidrocentrala napaja vodom. Napuštamo put i skrećemo u šumu. Strmi uspon uz stenovitu stazu nagoveštava zanimljiv dan. Sledi prvi vidikovac sa koga se vidi ceo grad, Kadinjača, Jelova Gora.... Doručkujemo i posle kraće pauze nastavljamo dalje. Opet kroz stenoviti predeo, pored stene koju zovu Igla, uspon do Đurića orlova. Ponovo smo na vidikovcu, ovoga puta iznad Rajskih otoka, sa prelepim pogledom na kanjon Đetinje, staru i novu prugu, okolna brda i vrhove. Kozjom stazom, pored stene Kamin, dolazimo na najvišu tačku našeg današnjeg pohoda - Plato (755 mnv.). Nismo ni slutili da se u ovom kraju, samo par kilometara od centra grada, kriju ovako zanimljive staze, sa kraćim strmim usponima, a potom sa dovoljno ravnih delova da se predahne. Zatim vencem kroz šumu silazimo do Đetinje, na mesto zvano Kula, pa još kilometar i po nazad prema Užicu do Rajskih otoka, najlepšeg mesta na reci. Đetinja tu meandrira i, na mestu gde se uzdiže visoka vertikalna stena, usporava i širi se, stvarajući idealno mesto za kupanje, odmor i roštiljanje. Šteta što se nismo duže zadržali, ali procena je da nećemo imati dovoljno vremena za ostalo. Ponovo stenovita staza i strmi uspon. Toliko je zanimljiva i lepa da niko ne misli na napor i umor. Posebno mesto zauzimaju šume, već znatno prošarane bojama jeseni. Svojom crvenom bojom dominira ruj . Grebenom iznad Crvenog tunela penjemo se do sela Drijetanj, odakle silazimo do Popove vode, nadomak puta ka Zlatiboru. Konačno dugo očekivana prodavnica, a tamo zna se - neko pivo, neko sladoled. Natenane ručamo pored česme posvećene Kralju Aleksandru Karađorđeviću i ratnicima izginulim u Prvom svetskom ratu. Prelazimo magistralni put i opet kroz šumu. Sada je već staza laganija i dolazimo do Biotoša i vrha Relej (731 mnv.). Pogled na grad i staru tvrđavu je izuzetan, pa je zajednička fotografija neizbežna. Odatle preko Zabučja i vrha Orlovac silazimo u Veliki park, a ubrzo zatim u Užice.

Na ovoj izuzetno atraktivnoj i zanimljivoj akciji, učestvovalo je troje domaćina iz PD ,,Rujno’’ , Rada, Dule iz Kragujevca i osam članova našeg društva. Prešli smo 23 km. uz ukupan uspon od 830 m. Prava je šteta što po ovako lepom danu, uz divne domaćine i izuzetnu stazu, na akciji nije učestvovalo više planinara.

Posebno treba istaći pažnju naših domaćina, koji su nam posvetili ceo dan. Natpis na Mišovom rancu – Mi smo ekipa – najbolje govori u kakvoj je atmosferi protekla današnja akcija. Očekujući naš dolazak, u tri navrata organizovali su krčenje i raščišćavanje staze, tako da je svuda bila prohodna i bezbedna.

Miroslav Bogdanović

  • 01-logoca
  • 02-TALIJA
  • 03-Tetragon
  • 04-BExport
  • 05-ZENES
  • 06-cacanska-banka-v
  • 07-alti
  • 08-logodom
  • 09-LOGOINTERSP
  • 10_talia_photo