Slovenija: Menina planina (1508m), Kamniški Alpi (Grintovec 2558m), terme Snovik, Bled 28.06. - 01.07.2012.god.

Slovenija po drugi put. Baza ista, raj na zemlji - terme „Snovik,“ a planinarenje mnogo ozbiljnije nego prošle godine. Prvog dana u planu je  planinarenje od sela Golice (udaljenog 7 km. od Snovika) do doma na Menini planini, i povratak nazad u selo. Drugog dana predviđen je uspon na Grintovec, najviši vrh Kamniških (Savinjskih ) Alpa (2.558 m). Trećeg dana krećemo kućama, ali  pre toga  skoknućemo do Bleda i naravno Ljubljane.

Pre polaska na put neki „sigurni putnici“ odustaju , novi se prijavljuju u poslednji čas, neki otkazuju pa ponovo se prijavljuju. Jednom rečju opšti haos, za mene kao organizatora i vođu puta. Na put konačno kreće 39 putnika, plus 2 vozača. Osim planinara, tu je i nekoliko naših prijatelja, turista, koji vole da putuju. Sve u svemu dobar odziv, zbog koga je i ukupna cena niža nego prošle godine.

Krećemo po planu u 19h.  Prva stanica je u Beogradu, kod Centra „Sava“, gde sa poslednjih 7 putnika kompletiramo ekspediciju. Pre granice pravimo još jednu planiranu pauzu, koju koristimo da pogledamo poslednjih dvadesetak minuta utakmice Nemačka - Italija. Po završetku utakmice, krećemo dalje prema Zagrebu i Ljubljani. Na granicama prolazimo veoma brzo, tako da prvu jutarnju pauzu pravimo u Sloveniji, na MARCHE pumpi, gde čekamo 15 minuta da se pumpa otvori u 6h. Posle  osveženja sledeća stanica je  LIDL, gde zastajemo da kupimo neophodne namirnice i bezalkoholna pića (alkohol je, kao i uvek, bio strogo zabranjen, ali izgleda da je ipak određena količina prošvercovana).

Pri kraju puta u autobusu pitam planinare, da li posle celonoćnog puta još uvek žele da idu na Meninu planinu. Na moje veliko iznenađenje većina ih se prijavljuje, tako da zakuzujem polazak za 10 sati. Medjutim polovina ne može da otključa sobe, gubimo malo vremena i krećemo sa zakašnjenjem. Manji broj se opredelio za odmor, bazene ili vožnju bicikla.

Vozači nam saopštavaju da po nas mogu doći najkasnije do 15h i 15 minuta, jer posle 15h i 30 minuta moraju da parkiraju autobus sledećih 11 sati. Takav je propis. Odmah shvatam da nema šansi da se vratimo do polazišta za tako kratko vreme, ali pomislih šta ćemo, nije nam prvi put da zgazimo 26 - 27 km. u jednom danu. Prema opisu sa interneta krećemo markiranom, relativno strmom, stazom. Zbog toga posle prvih kilometar - dva odustaju Marica i Milica. Dajem im broj vozača, da ga pozovu ako treba, ali Marica reče da ne brinemo, i da nastavimo dalje. Svaka čast. Staza je dobro obeležena, ide većim delom kroz šumu, a usput ima i vode. Divni predeli, divlji konji, ovce, poneka srna. Stižemo do najviše tačke na stazi - Vivodnika  (1.508 m), na kome ima i osmatračnica. Dragan i ja istražujemo kuda dalje i malo kasnije nalazimo markaciju do doma, koji je udaljen 1 km. Sa proplanka vidimo dom i očekujemo željeno osveženje, a i savet kuda i kako natrag.

Posle konsultacije u domu odlučio sam da se vratimo istim putem na polaznu tačku  - obaveštenje na stazi kaže da je za to potrebno 2 sata. Iako Svetlana  1/3 staze prelazi čuvenom tehnikom „natraške,“ stižemo do sela za sat i četrdeset minuta. Meštani kažu da autobusa nekada ima, a nekada nema.

Međutim, mi ugledasmo da autobus pristaje kod pumpe upravo kada smo  mi pristizali, i vozač obaveštava prisutne da se vraća za pola sata. To naravno mora da se proslavi, pumpa ostaje bez piva, a kreće i pesma. Vozač prihvata da nas odveze do samih termi za svega 20 evra. Zbog toga mu pevamo na uvo „Šoferska je tuga pregolema...“. Sa ukupno pređenih 18 km. i 960 m. uspona zaslužili smo kupanje.

Drugi dan, prema planu, krećemo u 6h ka Kamniškoj Bistrici, tačnije do izvora istoimene reke. Dobro poznat predeo onima koji su bili prošle godine. Tu shvatamo da autobus ne može da izađe na 900 m,  kako bi smo  na uspon krenuli od teretne žičare. To opet znači da moramo krenuti sa istog mesta kao i prošle godine, dakle sa 601 m. U prevodu to je bar 2000 metara čistog uspona. Većina od nas nikada nije imala priliku za tako ozbiljan zahvat.  Ipak na uspon polazi dvadeset troje najupornijih. Kroz šumu krećemo ka Kokrškom sedlu. Na tabli piše: Cojzova koča na Kokrškem sedlu, 3h 45min. Na početku kolone Vesna i Nada hrabro gaze i do sledeće table, kod žičare na 900 m, stižemo za 45 minuta, umesto planiranih sat i petnaest minuta. Tu dajem pauzu za doručak od 10 minuta i dogovaramo se da oni brži mogu da idu svojim tempom. Ja ostajem sa Vesnom i Nadom da polako, ali sigurno izađemo do doma (1793 m). Korak po korak, uz odmaranje, nas troje i Krco, koji se žali da nije onaj „stari“, tačno za 3 h i 45 minuta stižemo do doma. Oni prvi su već otišli ka vrhu, dok se druga grupa upravo priprema da krene. Zamolio sam da sačekamo da Nada izađe do doma (ostalo joj je još 50 m), i odmah potom kreće i naša grupa. Ćojba sa ćerkama Sonjom i Marijom, Zoran Lazić, Nikola, Dule, Injac, Dragan i ja. Grupa se vremenom deli, jer Dragan kaže da mu je  proradio adrenalin i da ne može da čeka fotografe. Ja ga sledim i dolećemo na Grintovec tačno za 2 sata, na iznenađenje Misija,Vukote, Zokija Matijevića, Ljiške i Sanje, koji su već stigli i spremaju se za povratak. Fotografišemo se zajedno i posle kraće pauze polazimo natrag. Usput srećemo drugi deo grupe, pravimo nove fotografije i polako se vraćamo do doma. Zadovoljstvo je veliko, žeđ gasimo  pivom i posle pauze za ručak krećemo dalje. Svi koji su ostali kod doma već su se vratili u Bistricu. Ubrzo za nama stiže i druga grupa. Svi smo na broju, autobus stiže na vreme i ponovo žurimo na bazene, kako bi kompletirali ovaj uzbudljiv dan. Osećam zadovoljstvo i ponos jer je sve prošlo u najboljem redu.

U nedelju krećemo u 7h na Bled, gde ostajemo sat i po. Tvrđava, jezero, krempite, predivni parkovi – svako je našao neko zadovoljstvo. Potom sledi Ljubljana, gde se zadržavamo isto toliko. Na povratku opet pauza za ručak u Marche-u, a potom vožnja do kuće uz mnogo sreće na granicama - bili smo samo mi, tako da prolazimo  bez zadržavanja.

U Čačak smo stigli u 1h posle ponoći. Stigli bi smo i ranije, ali smo imali prinudnu pauzu na ibarskoj magistrali, usled duže obustave saobraćaja.

Miroslav Paunović

  • 01-logoca
  • 02-TALIJA
  • 03-Tetragon
  • 04-BExport
  • 05-ZENES
  • 06-cacanska-banka-v
  • 07-alti
  • 08-logodom
  • 09-LOGOINTERSP
  • 10_talia_photo