Goč (Ljukten 1216m), Studena planina (Kavgalija 1355m) 20.-21.10.2012.god.

Prekrasno i neobično produženo Miholjsko leto poklonilo nam je dva izuzetna dana u najbližem komšiluku.

Pošli smo od lokomotive u 6h (15 planinara), usput u Kraljevu «pokupili» našu drugaricu Radu, koja nam je bila vodič, i već oko 8h bili na Dobrim vodama. Tamo nam se pridružilo još 6 naših članova koji su došli svojim automobilima, i nekolicina planinara iz PD «Gvozdac». Dobre vode su lep, sklonjen kutak u krilu Goča. Pored smučarskog doma, gde je za nas predviđeno prenoćište, tamo postoje i objekti dečijeg odmarališta – hotel «Dobre vode» i bungalovi koji se trenutno renoviraju. Nešto niže je «Piramida», kompleks koji obuhvata manji hotel i vile i pripada Šumarskom fakultetu iz Beograda. U smučarskom domu, koji se nalazi uz samu ski stazu,  sačekuje nas naš ljubazni i predusretljivi domaćin Peđa. Posle kafice krećemo na pešačenje.

Jutro vedro i sunčano, pomalo sveže, ali obećava divan dan. Put ka Vrnjčkoj Banji, kojim smo se dobrim delom staze kretali, i koji se trenutno asfaltira, vodi kroz pretežno bukovu šumu raskošnih boja. U vreme kad smo bili tamo, bila su asfaltirana prva 3-4 kilometra. Doručkovali smo u šumi, na uređenom izletištu sa stolom i klupama. Potom se izlazi na otvoreniji teren, i makadamski put vodi uglavnom preko livada, sve do vrha Ljukten (1216m). Predah na širokom, zaravnjenom vrhu. Vidik je odličan, u daljini iz magle štrči Rtanj, vide se Željin, Stolovi... Fotografisanje, pa polagano nazad. Staza nas vodi do veštačkog jezera u koje se ulivaju okolni potoci. Pored jezera je velika i lepa, održavana i uredna stara kuća. Posle izvesnog vremena, uključjemo se ponovo na stazu kojom smo došli, i oko 18 časova stižemo u Smučarski dom. Ispraćamo drugare koji su došli na jedan dan, smeštamo se u sobe, uredne i čiste, sa kupatilima. Prijatno je i toplo. Za večeru nas čeka još jutros poručena odlična čorba, koja tako prija posle celodnevnog hodanja. Posle večere razilazimo se na spavanje.

Novi dan, ustajanje u 7h, doručak. I danas imamo članove koji su došli na jedan dan, njih troje. Ponovo krećemo, sada autobusom do doma PD «Gvozdac» u selu Brezna. Dom je u zgradi nekadašnje seoske škole i raspolaže sa dvadesetak kreveta, ima kuhinju i pomoćne prostorije. U domu nas sačekuje nekoliko prijatelja iz PD «Gvozdac». Četiri planinarke procenjuju da je današnja staza prezahtevna za njih, i odlučuju da ostanu sa domaćinima. Prošetaće do obližnjeg vrha Zli Čukar, i usput markirati stazu. Ostali sa Radom na čelu kreću put Kavgalije. Staza delimično ide šumom, više livadom, strmija je nego prethodnog dana, ali su pejzaži ponovo prelepi. Tonovi žute, crvene, oker, tamno zelene, smeđe rasipaju se i prelivaju svuda oko nas. Kroz retke i niske borove stižemo do vrha (1355m). Kažu da na Kavgaliji stalno duva vetar, ali danas nije tako. Toplo je i mirno, pa sa uživanjem posmatramo okolinu. Leškarimo na suncu oko pola sata i posle fotografisanja polazimo nazad. Padina kojom se spuštamo sa vrha jedan je od najlepših pejzaža koje smo videli. Laganom tempom za predviđenih 6 sati stižemo ponovo do planinarskog doma u Brezni, gde nas očekuju prijatelji iz PD «Gvozdac». Čekaju nas kafa i čaj, po želji, i pasulj (izvinjavaju se da je zagoreo, a mi mislimo da je bio odličan). Posle dobrog ručka i odmora, pozdravljamo se sa ljubaznim domaćinima i oko 17h krećemo put Čačka, i već oko 19 smo kod kuće.

I pored izvesnih sumnji, pokazalo se da dvodnevna tura u blizini Čačka itekako ima smisla, naročito ako imate predusretljive vodiče i domaćine kakve smo imali. Posebno se zahvaljujemo našem vozaču Raketi, koji je i ovoga puta pešačio sa nama, i našem vodiču, Radi Vukosavljević, za sav trud i pažnju koju nam je posvetila.

Stojanka Đurović

  • 01-logoca
  • 02-TALIJA
  • 03-Tetragon
  • 04-BExport
  • 05-ZENES
  • 06-cacanska-banka-v
  • 07-alti
  • 08-logodom
  • 09-LOGOINTERSP
  • 10_talia_photo