Suva planina – 17. Zimski uspon na Trem (1809m) 23.02.2013.god.

Izveštaj planinarske sekcije: 17. Zimski uspon na Trem

(Suva planina, 23. februar 2013.god.)

Masiv Suve planine nalazi se u jugoistočnoj Srbiji, a njegovi obronci prostiru se na teritoriji pet opština. Pruža se pravcem severozapad – jugoistok i spada u najprostranije u Srbiji. Dužina od oko 40 km obuhvata predeo od Niške banje do Lužničke doline, u okolini Babušnice. Svojom širinom, od blizu 15km, planina se isprečila  između Zaplanjske i Sićevačke (Belopalanačke) doline. Severna strana karakteristična je po strmim, krečnjačkim odsecima i žljebovima, koji se naglo, gotovo vertikalno, spuštaju u ponor dubok nekoliko stotina metara. Posebno je impresivan njen greben, treći po ukupnoj dužini, posle grebena Stare planine i Pešterskog grebena. Najistaknutiji vrhovi su Sokolov kamen i Pasarelo sa svojih 1523 m, Golemo Stražište 1714m i najviši Trem 1810m.

Za tradicionalni 17. Zimski uspon na Trem, posle dužeg vremena, tražilo se mesto više u autobusu. Možda je razlog  u tome da smo se uželeli, s obzirom da smo ga prošle godine propustili. A možda neki poseban razlog i ne treba tražiti. Dovoljno je reći: najatraktivniji i najzahtevniji zimski uspon u Srbiji i svi će već znati o čemu se radi.

Nas dvadesetoro krenulo je priželjkujući lepo vreme, što poslednjih godina nismo imali. Kako bismo u subotu što ranije bili na stazi, iz Čačka smo krenuli u petak popodne. U večernjim satima stigli smo u Nišku  banju, gde ćemo prenoćiti. Sve je išlo po planu, i već u 21 sat smo u restoranu ,,Gurmanova tajna,, da probamo da li su niški specijaliteti kao što su bili. Verujte na reč da jesu. Odavno se nismo ovako okupili pa priča sustiže priču, a pivo prethodno pivo. Mada ustajemo rano, poslednji ležu iza ponoći.

Ujutru smo svi u dogovoreno vreme u autobusu i par minuta posle 6 sati krećemo ka polaznoj tački, selu Donja Studena (416m). U seoskoj školi je štab akcije, Ovde je organizovano i prenoćište za planinare koji su stigli prethodne večeri. Među njima susrećemo i naše prijatelje iz Mladenovca. Formalnosti oko prijavljivanja brzo su gotove. Rekoše nam da je sneg na izmaku i da verovatno vozilom možemo do izletišta Bojanine vode (860m). Izlazimo bez ikavih problema i u 7 sati naš bus prvi stiže na parking ispred Planinarskog doma ,,Studenac,,. Ovako smo dosadno  pešačenje asfaltom skratili za 6 km u jednom smeru i smanjili visinsku razliku današnjeg uspona za 430 metara. Počelo je da ne može biti bolje.

Parking se lagano puni, već se okupilo blizu 100 planinara. I dok razmišljamo da li da krenemo ili da čekamo kolonu koja kreće iz sela, organizator šalje dvojicu vodiča koji će povesti ovu grupu. Još jedna povoljna okolnost, i lep gest domaćina.

Konačno u 07:30 krećemo poznatim makadamskim putem, prekrivenim tankim slojem snega. Još uvek ne možemo da odgonetnemo kakvo nas vreme očekuje. Oblačno je, ali nema vetra i nije hladno. Tempo je dobar, i posle 45 minuta stižemo do Ljubine česme (1100m), gde sa puta skrećemo u šumu, na stazu koja je potpuno pod snegom. Odmah zapažamo da se organizator, PK ,,Železničar,, iz Niša, veoma potrudio. Ni traga od stabala, koja su godinama bila oborena preko staze i koja smo toliko puta preskakali ili se ispod njih provlačili. Staza je kompletno prohodna, na najstrmijim delovima ukopani su stepenici, na par mesta postavljena je ograda ili uže, za svaki slučaj. U momentima kada sunce nadvlada oblake, još iz šume naziremo markantni masiv i poznati vrh, naš današnji cilj. Samo da takvo vreme i ostane.

Na prevoj Devojački grob (1314m), u 9 sati, izlazimo gotovo bez pauze. Ne iznenađuje nas jak vetar, koji trenutno obara temperaturu. Vreme je da se ponovo obuče sve ono što smo spakovali u rančeve. Na prevoju novi putokaz sa karakterističnim smerovima, kilometražom, satnicom. Nismo odmorili koliko smo planirali, jer vetar tera po svome. I dalje se smenjuju sunce, magla i oblaci, i dalje vrh samo na momente izranja iz tog kovitlaca. Naša grupa ponovo kreće prva. Samo par minuta kasnije, poput zavese, kompletno nas prekriva magla. Ukoliko tako ostane biće potrebna dodatna pažnja na stazi, koja je često veoma blizu ivice zaseka. Sada je najsigurnije pratiti vodiča.

Negde na polovini završnog uspona, sunce se konačno izborilo, i pred nama se ukazala dirljiva belina planine. Stenoviti odseci sa leve strane okovani su snežnim strehama, koje dodatno dočaravaju njenu surovu lepotu, ali istovremeno i opominju. Znamo da lako prevare i da uvek predstavljaju potencijalnu opasnost. Ipak koristimo odličnu vidljivost i  na momente im prilazimo vrlo blizu. Sa ivice litice vidimo da je magla potonula negde dole, ka kotlini. Ispostavilo se da je do kraja dana više nismo zanimali.

I tako, idući krivudavom stazom, bili smo druga grupa koja je tog dana, oko pola jedanaest, izašla na vrh. Najspremniji, kojima je od polazne tačke za to bilo potrebno tri sata, čekaju ostale da se okupe, kako bismo napravili zajedničku fotografiju. Pristižemo u razmacima, pa smo na kraju, umesto jedne, napravili dve. Onako pod kapama i zaštitnim naočarima mnogi će se teško prepoznati. Na kamenom stubu natpis koji podseća na dramu koja se ovde dogodila pre tri godine i na njen srećni epilog. Vetar ne posustaje, razbija oblake i  svuda naokolo nosi snežne pramenove. Nekima već postaje toliko hladno da moraju nazad.

U povratku  pred nama se ukazuje nezaboravan prizor čitavog grebena, koji poput nekakvog noža reže ostatke magle, a vetar je zatim lako raznosi. Zahvaljujući tome vidi se sve do Sokolovog kamena. Planina je sada preplavljena planinarima, kao da se probudila. Nekima iz naše grupe se ne žuri, žele da iskoriste priliku i što duže uživaju u njenim lepotama. Tako su nastale i najlepše fotografije toga dana. Na prevoju se osvrćemo da još jednom pogledamo i sačuvamo u sećanju tu  neprekidnu, tačkastu reku planinara, koja teče uzbrdo, ka vrhu.

Odlazimo u selo, gde su domaćini organizovali besplatan ručak. S’ ponosom ističu da je ove godine postavljen rekord u broju učesnika. Pored nekoliko manjih grupa iz Republike Srpske, Slovenije, Makedonije i Kine, učestvovalo je 77 planinarskih društava iz Srbije, uz prisustvo 974 planinara koji su evidentirani i kojima su podeljene učesničke knjižice. Dosadašnji rekord zabeležen je 2008. godine, kada je registrovano oko 800 učesnika. Kada se uzme u obzir da se neki učesnici nisu prijavili u štab akcije, već su bez zadržavanja produžili na Bojanine vode, procena je da je na uspon krenulo između 1200 i 1300 planinara, što do sada nije zabeleženo. Pored odličnog marketinga tome su sigurno najviše doprineli povoljni vremenski uslovi, najbolji u proteklih pet godina. Domaćinima sve pohvale, njihov trud i ljubaznost bili su vidljivi na svakom koraku. Baš kao što treba da bude kada neko privati da organizuje Republičku akciju. Ovakav odziv je najbolja satisfakcija za to.

Oko 15:30 ponovo smo u Niškoj banji, gde su neki poželeli reprizu prethodne večeri kada je u pitanju roštilj. Drugi su slobodno vreme iskoristili da prošetaju lepim banjskim šetalištem i parkovima. Posle pauze krećemo za Čačak, gde stižemo nešto ispred 21 sat. Ni oni među nama sa najvećim brojem uspona na Trem ne pamte da smo se nekada vratili ranije.

 

Miroslav Bogdanović

 

  • 01-logoca
  • 02-TALIJA
  • 03-Tetragon
  • 04-BExport
  • 05-ZENES
  • 06-cacanska-banka-v
  • 07-alti
  • 08-logodom
  • 09-LOGOINTERSP
  • 10_talia_photo