Fruška gora – Dositejevim stazama, 13.04.2013.

Biser Srema – Fruška gora, krila se ispod gustih oblaka i rominjajuće kiše tog jutra, kada se mnoštvo planinara, što autobusima, što automobilima, što pešice, iz cele Srbije sjatilo na maleni gradski trg u Irigu. Naše društvo pojavilo se sa 37 učesnika. Posle prijavljivanja, kraćeg kulturno-umetničkog programa i pozdravnog govora domaćina, masa planinara (786 učesnika, 45 planinarskih društava) krenula je na pešačenje. Nekako u to vreme, oblaci su se razišli i zasijalo je sunce, koje nas je pratilo čitavog dana.

Planinari su, prema svojim mogućnostima, mogli izabrati kraću (8650m), ili dužu stazu (22km). Zajednička staza vodi pored  manastira Novo Hopovo i Staro Hopovo, i deli se na kraću i dužu kod česme nedaleko od Starog Hopova. Kraća staza izlazi preko Iriškog venca na planinarski dom „Vojvodina“, dok duža do istog mesta stiže pored manastira Grgeteg, TV tornja i hotela „Norcev“. Iskoristili smo priliku i posetili ova tri lepa i velika manastira sa velikim konacima i uređenom okolinom. Staro i Novo Hopovo datiraju iz XVI, a Grgeteg iz XV veka.

Staze vode kroz šume i livade, kroz voćnjake i vinograde, i nude lep pogled na zatalasane padine ove planine koje se meko spuštaju prema Irigu, Rumi, i Sremskoj Mitrovici. Prolećni pejzaž bio je celodnevni odmor za oči.

Pitoma i lepa Fruška gora je divno mesto za šetnju i odmor. Međutim, utisak su donekle pokvarili određeni propusti . Na prvom mestu problem u organizciji, zbog čega je bilo lutanja i nesigurnosti kod većeg broja učesnika. Nije bilo dovoljno oznaka na stazi, ni dovoljno vodiča (3 na kraćoj stazi na oko 300 planinara, i 5 na dužoj stazi na oko 480 planianra). Doduše, mnogo planinara se lako raspe po stazama, i teško ih je držati na okupu, a većini nije prvi put da malo zaluta. Na kraju, i to je avantura. Srećom, na Fruškoj gori nije tako teško snaći se, i svi su srećno dospeli do cilja. Druga primedba se odnosi na kazanski gulaš, benevolentno ocenjen kao ne baš najbolji, a koji je deljen uz bon i plaćen 200 dinara. Konačno, cena pojedinih vrsta  piva u planinarskom domu „Vojvodina“ je razočaravajućih 170dinara (sto dinara skuplje nego u nabavci, a pritom ne dobijate račun), što naravno, za ovakvu vrstu druženja, nije baš popularno.

Posle ručka i odmora krenuli smo u Čačak, i stigli do lokomotive nešto pre 22h.

Posetu ovoj pitomoj planini preporučujemo svima koji vole duge i nezahtevne šetnje. Šesnaest manastira, koji su podizani od  XV do XVIII veka,  prava su riznica srpske kulture i proglašeni su kulturnim dobrom od izuzetnog značaja za Srbiju. Dovoljno razloga da se na Frušku goru ponovo ode, možda već dogodine,i u nekoj varijanti koja će omogućiti više vemena za posetu kulturno istorijskom blagu manastira, koje nemamo često priliku da vidimo.

 

Stojanka Đurović

  • 01-logoca
  • 02-TALIJA
  • 03-Tetragon
  • 04-BExport
  • 05-ZENES
  • 06-cacanska-banka-v
  • 07-alti
  • 08-logodom
  • 09-LOGOINTERSP
  • 10_talia_photo