SELIČEVICA - Vrh V. Tumba ili Ibrovica - 03. 11. 2018

Deset, dvanaest, četrnaest, šesnaest, sedamnaest, šesnaest, nisu loto brojevi, tako se menjao broj planinara za ovu akciju. Sa njim i promena vozila za akciju, od osam preko trinaest, dvadeset do šesnaest. Pun mini bus sa šesnaest putnika i toliko ranaca, pokazao je da se nepotrebno brinulo da li će biti akcije.

U rano jutro krećemo ka cilju, putem ispod Gradine, niz moravsku dolinu, kuda su nekada išle samo taljige, prolazeći trnjine, slatine, nekada kroz prostor koji su zvali „sama ila“. Prolazimo Karanovac, smešten na ušću tri reke. Prvo prelazimo Ibar, preko najnovijeg mosta zahvaljujući Milomiru Glavčiću, čiji su kanadski dolari premostili ovu kanjonsku vodu, koja će lagano teći tamo do sinjega mora. Negde usput sviće rujna zora, a crna jata lepršaju iznad naših glava, u dilemi preći ili ne preći ove dole što negde jure. Vozimo se dalje kroz prostor, gde je nekada bilo puno trske i stižemo do sunčanog carskog grada Kruševca, i temperature od 13 stepeni. Napuštamo moravsku dolinu, penjemo se po brdima i silazimo tamo do druge Morave, one koja nam stiže sa juga. Usput prolazimo znakove za spomenike, crkve i manastire, ovo je kraj bogat istorijom, ako se pod bogatstvom mogu smatrati ratovi. Kod Aleksinca izlazimo na za sada najsavremeniju saobraćajnicu – autoput. Dizelska konjica ubrzava kretanje, gladni smo, a nigde otvorene kafane. Konačno u Nišu razlaz u strelce, tražimo bar kafić, da nam podigne trepavice. Tu nas sačeka iznenađenje, tj. njih četvoro sa vodičem Mikijem Nikolićem na čelu. Ostalo nam je još par kilometara vožnje do manastira Sv. Trojice u Gabrovcu. Miki nam je u par rečenica ispričao istoriju ovoga manastira, sličnu mnogim drugim, građenje, paljenje, obnavljanje i tako više puta. Sa ovoga mesta brojimo kilometre tamo do vrha i odozgo. Lepim putem se odmičemo od manastira, prvo malo asfaltom, a onda dobrim šumskim i livadskim, gazeći toplo suvo jesenje lišće. Prvu pauzu ćemo imati na mestu zvanom Crkvište. Prostor sa malim igralištem, nekim napuštenim objektima i par vikendica.

Posle pauze nam nije mnogo ostalo do vrha, lagano se krećemo i u 14.10 smo na vrhu. Ona prva grupa je stigla znatno ranije. Tu na vrhu je antena, okolo šuma, nema razgledanja, slikamo se i odmah nizbrdo, ali ne na istu stranu. Miki nam je obogatio ovu akciju povratkom tamo preko izvora Bela Voda. Punimo plastične čuture i nastavljamo lagano spuštanje. Kraj nam je u mestu Vukmanovo, u 16 h, posle pređenih 18 ili 20 km, u zavisnosti čije ćemo GPS podatke koristiti. Odatle vožnja do početne tačke, gde je Miki ostavio auto. Zahvaljujemo mu se po ko zna koji put, mnogo puta je do sada odvojio vikend za planinare Kablara. Kao i uvek, pozivamo ga da neki vikend provedemo sa njim u okolini Čačka.

Kratak jesenji dan nam nije pružio planirano zadovoljstvo, da obiđemo Čegar brdo i Ćele kulu. Tako u Nišu prednost dajemo ćevapima i pivu. Ovo je prostor gde ima mnogo toga da se vidi, nadamo se da ćemo neostvareno ostvariti sledeći put. Nadam se da je većina zadovoljna i pored neispunjenog plana.

 Bato Radovanović

  • 01-logoca
  • 02-TALIJA
  • 03-Tetragon
  • 04-BExport
  • 05-ZENES
  • 06-cacanska-banka-v
  • 07-alti
  • 08-logodom
  • 09-LOGOINTERSP
  • 10_talia_photo