Istorijat

Planinarsko društvo KABLAR osnovano je aprila 1951. godine na inicijativu omladine Čačka. U inicijativnom odboru su bili Miodrag Krunić, Ljubiša Šijački, Rašo Milićević i Dragić Jovanović - Trale. Organizovani su prvi izleti u Ovčar Banju na Ovčar i Kablar.

Negde 1952/53 pojavili su se prvi alpinisti koji su izveli i prvenstveni uspon u pećinu TURCINOVAC. Spominje se izvesni Slovenac Jug koji je radio u SLOBODI. Tokom vremena pojavilo se interesovanje za ekipna orijentaciona takmičenja, po pet u ekipi u letnjim i zimskim uslovima. Društvo se razvijalo tako da su i speleolozi i skijaši imali svoje aktivnosti. Broj članova je rastao iz godine u godinu tako da je 1962. god. društvo imalo oko 350 članova, a predsednik je bio ing. Stevo Panarin.

Društvo je imalo sekcije po osnovnim i srednjim školama. Planinari su učestvovali u povodom Dana mladosti i gradom su marširali zajedno sa ostalim sportistima. Takmičari u orijentaciji su imali jake ekipe i bili poznati u Srbiji i van nje. O tome svedoče brojne diplome i pehari. Pioniri su bili dva puta prvaci Srbije - 1975 i 1985. godine. Seniori su bili 1973. treći na Prvenstvu Srbije na Goliji. Tada su otišli na Prvenstvo Jugoslavije na Mavrovo , gde su osvojili 9. mesto od 18 ekipa. Omladinci su bili drugi u Srbiji krajem osamdesetih godina. na Fruškoj Gori.

Ipak, jedno takmičenje je ostalo u najlepšoj uspomeni. To je bilo 1967. godine kada smo u konkurenciji od 44 ekipe osvojili prvo mesto i KUP VECERNJIH NOVOSTI. Iz tog vremena ostaju imena za istoriju: Slobodan Lazovic - Cule i Petar Velickovic - Pop. Jedan od velikana alpinizma u Cacku i prvi od instruktora bio je Miroslav Jovanović - Puro. On je tada sa oskudnom opremom izvodio uspone, zajedno sa Dr. Rastkom Stojanovićem, Aleksandrom Đorićem i Veliborom Stanišićem, na u stenama Kablara, Siceva i severne triglavske stene.

 

Nakon nekoliko godina U Ovcar Banji je osnovana i Sluzba spasavanja u planinama. Obaveštajna tačka i stanica je bio planinarski dom BOGOLJUB CURIC. Naše društvo je šezdesetih godina posedovalo odmaraliste na Zdravljaku. 1962. odmaralište je ustupljeno obdaništu, da bi se nasi clanovi smestili u planinarsku kucu Ovcar Banji u blizini brane i železničkog mosta, dobijena od sumskog gazdinstva. Kucicu je u godinama krize zub vremena nagrizao, tako da su planinari pronasli napustenu kucu bivseg cuvara pruge uskog koloseka kod manastira Nikolje i 1972. god. se smestio u nju.

Nastupio je period krize kada je društvo brojalo dvadesetak članova, a sastanci su odrzavani u restoranu TAKOVO i prostorijama MZ STARI GRAD. Godine 1975. dobili smo na koriscenje prostoriju od Saveza boraca u Dobracinoj ulici gde smo boravili do 1993. god. Godina 1973. je po mnogo cemu bila presudna za rad drustva. Predsednik je bio Srbislav Todorovic, a zamenici Zarko Djordjevic i Slobodan Milovanovic. Opet se pocelo sa masovnim akcijama. Organizovani su ogranci po srednjim skolama drzani su sastanci i predavanja. Organizovane su akcije SVI NA SNEG, planinarski pohod PARTIZANSKIM STAZAMA, PROLECNI DAN PLANINARA sa orijentacionim takmicenjem, speleolozi su imali tradicionalno bivakovanje u pecinama Stjenika, alpinisti su odlazili na tabore u Sloveniju, Sar planinu, Sicevacku klisuru.

Orijentacisti su imali desetak takmicenja godisnje. Markirane su planinarske staze u okolini. Kupljena je nova alpinisticka oprema. Speleolozi su posecivali seminare u organizaciji PS Srbije u istocnoj Srbiji (Beljanica, Homoljske planine). Takmicari su donosili pehare sa takmicenja na Gocu, Ljuktenu, Tari, Povlenu. Broj clanova se popeo na 250. Za osmi mart 1979. god. Drustvo je organizovanlo masovan izlet na Taru sa 450 ucesnika u 9 autobusa. Godine 1976. organizovan je pohod u cast prvog oslobodjenja Cacka prvog oktobra od Spomen parka do Ovcar Banje preko Karaule sa 360 planinara iz 15 planinarskih drustava iz Srbije i van nje.

Clanovi ovog drustva su za 1979. godinu proglaseni sportstima grada za osvajanje vrha Evrope - Mon Blan. Najbolu sportsku ekipu cinili su: Zarko Djordjevic, Vladan Marinovic, Dragan Mitrovic, Zoran Nesovanovic i Slobodan Milovanovic(vodja ekipe). Povodom 25-godisnjice Drustva organizovana je veoma uspesna izlozba u Domu kulture u Cacku. Za 12 dana izlozbu je posetilo preko 3000 ljudi.

Krajem sedamdesetih godina u Srbiji pocinje ozbiljno da se razvija Orijentacioni sport, dok se planinarska orijentacija zapostavlja. Mi se polako ukljucujemo u tadasnje trendove. Organizujemo pojedinacna takmicenja na kartama razmere 1:25000 (fotokopije), sto je predstavljalo prelaz ka sadasnjoj orijentaciji. Osamdesetih godina ekonomska kriza se odrazava na rad Drustva. Broj clanova Drustava se svake godine smanjivao. Odvaja se grupa i osniva PD MEDICINAR sa sedistem u cacanskoj bolnici. Posle gasenja ovog drustva devedesetih osnivaci se vracaju u maticno drustvo.

Orijentirci organizuju 1992. 1993. na kupljenim kartama dva takmicenja na Rajcu. Mada se broj clanova smanjio Društvo organizuje i vodi republičke akcije i uspone u inostranstvu. Tako je S. Milovanovic vodio beogradske planinare 1981. na Mon Blan.

Godine 1987. Društvo organizuje malu turneju po Austriji i Italiji. uz učešće 9 planinara i alpinista. Osvojen je po drugi put najviši vrh Austrije Grosglokner 3798 m, izveden je uspon na Dolomitima - Cima Grande (Jovan Simić i Slobodan Milovanović).

Godine 1985. zajedno sa članovima PD FRA osvajamo najveći vrh Balkana - Musalu 2924 m i izvode vise alpinistickih uspona tezine V stepena u stenama Maljovice (Slavisa Batinić, Slobodan Milovanović i Dejan Obradović). S. Milovanović je bio prvi put na Mon Blanu 1977. god, a na Grosglokneru u oviru lednickog tecaja 1977. god. 1978. god. naveza S. Milovanović - V. Marinović izlazi na Grosglokner 1980. god neuspeo pokusaj izlaska na Grosglokner zbog guste magle (Dragoljub Smiljanic, S. Batinic, S. Milovanovic) 1988. god. neuspeo pokusaj izlaska na Materhorn u Svajcarskoj (S. Milovanovic zajedno sa Kragujevcanima).

Italijanskim grebenom izlaze do 4200 m (spomen ploca), ali zbog nevremena odustaju. 1982. ekipa u sastavu S. Milovanovic, S. Batinic, Cane Jovanocic i Lazarevic odlaze u Svajcarsku na Monte Rozu i Materhorn. Zbog orkanskog vetra koji je pocepao jedan šator i nevremena koji je trajao 7 dana odustaju od daljeg napredovanja (sa visine 2804 m. 1990 god. S. Milovanović učestvuje u ekspediciji srpskih alpinista na Pamir (Pik Lenjina 7134 m). Tog 13. jula kada su stigli u podnožje Pamira desila se do tada najveca katastrofa u istoriji svetskog alpinizma pod stenom Pik Lenjina. Ogromna lavina usmrtila je 42 alpinista iz vise zemalja. Srpski planinari su bili zbog toga uskraćeni za jednu aklimatizaciju tako da su na vrh izašli samo Zoran Bogdanović i Lambros Hudeludis sa vodičem iz Odese. 1991. god. organizujemo ekspediciju na Mon Blan i Materhorn sa učešćem planinara i alpinista iz Srbije i Makedonije. Većina učesnika izlazi na Mon Blan kao i svi Kablarci (C. Jovanović, D. Mitrović, Radoslav Čorbić i Rajko Vučićević).

Na Materhorn (4487 m) se penjemo Švajcarskim grebenom. Na vrh izlaze R. Corbic i R. Vucicevic dok D. Mitrovic zajedno sa Lambrosom i Makedonkom stižu do 4400 m. 1991. u zimu S. Milovanovic po treci put odlazi na Visoke Tatre. Pored uspona na najveći - Gerlahovski vrh (2600 m) sa Racom Milojevićem izvodi prvenstveni uspon na južnoj steni Lomnickog štita.

Foto sekcija Društva beleži sve uspone, a najveći uspeh je organizacija Izlože fotografije i dijapozitiva „Čovek i planina“ 2001. godine zajedno sa Foto kino klubom „Čačak“. uz učešće najpoznatijih fotografa iz cele Jugoslavije i BiH.

Velika planinska trka

Broj pregleda članaka
483578

Informacije o klubu i aktivnostima
USLUŽNI TELEFON: 064 852 6048
ADRESA: Braće Glišića 6, Čačak 32000 TEKUĆI RAČUN: 155-3126-41 HALKBANK,
MAIL: pdkablarcacak@gmail.com

  • 01-logoca
  • 02-TALIJA
  • 03-Tetragon
  • 04-BExport
  • 05-ZENES
  • 06-cacanska-banka-v
  • 07-alti
  • 08-logodom
  • 09-LOGOINTERSP
  • 10_talia_photo