Viber zajednica

VUJAN (29. 12. 2019.)

Prošla je jesen sa rekordima, mnogo sunca je ostavilo i dalje ispucanu zemlju. Posle rekorda su moguća iznenađenja, juče je počeo padati sneg, a sa njim stiže me nesanica. Šta činiti ako napada do polaska na Vujan? Ići osam km od kuće i prtiti pod teretom je preveliki teret za osmu deceniju. Otići kolima u Prislonicu do ispod Vujna zvuči primamlivo, ali da li će biti očišćeni putevi?

To isto pitanje ostaje i za opciju odlaska do manastira Vujan. Da li ići u G. Trepču, onda preko Turskog brda ili do Šapčine ćuprije? Dok tako kruže snežne opcije u beloj glavi, prođe četiri sata, a sat nije zaboravio da me podseti da treba ustajati. Po savetu onih iskusnih hobi brđana jedem supu, kad joj vreme nije, da unesem minerale i da me malo zagrije. Sneg pada, a pade i moja odluka, krećem za Gornju Trepču, proći ću valjda bar onu Donju. Tragovima nekih moćnijih konja, ipak stižem do raskrsnice za Lunjevicu, ali gore ka prevoju ni traga od čizme, a kamo li od točka. Nedam se, pokušavam napred, ali posle stotinjak metara idem nazad. I tako opet još jednom, ali ne vredi, priroda je jača i od mnogo jačih. Tu do lokalnog autobusa stiže vozač i kaže da bi trebao uskoro da stigne čistač iz „Moravca“ (Mrčajevci). Ali, izgleda da je vozač čistača jutros slušao ili sanjao moravac, ništa od njega. Dok čekam, komunikaciona pločica zvoni, mislim da je neko od prijavljenih za danas, ali nije, zove Škipa i kaže da će i on doći ovamo, Prislonica je zatrpana belilom. Ona opcija preko Turskog brda nije ni za pešačenje, tako da krećemo kolima ka Šapčinoj ćupriji i odmičemo par stotina metara, a onda okret i parkiranje. Na noge lagane i lagano je do lovačke kuće, oni sa motorom na četiri točka su ostavili tragove, ali mi idemo dalje. I od Šapčine ćuprije nije strašno sve do skretanja markirane staze gore ka onom najdubljem snegu. Dalje pravimo prtinu za povratak i to potraja dugo na ovom danu, za koji prognoza reče da će na Vujnu biti minus 6, a sa faktorom vetra minus 14. Njih 17 je krenulo iz Čačka, a njih 14 iz G. Milanovca, tako da na vrhu nećemo biti sami, što nas raduje, uloženi trud neće biti uzalud. Presvlačimo se, nemamo vremena da cedimo majice, ložimo vatru, na sreću pre četiri dana pripremljenim suvim grančicama sačuvanim u plastičnoj kesi dobro pokrivenoj snegom. Prošlo je pola deset, muči nas vatra, više dimi nego što gori, ali dva loša ubiše vlagu. Evo stiže i vodič Marko, koji je dedu Sava ostavio za čistača. U dugom vremenskom periodu pristižu sa tri strane, od Repišta, iz Lunjevice i od manastira Vujan, tabajući snežinu verovatno od 15 do 40 cm. Stižu oni koji su svih prethodnih pet godina dolazili u ovo vreme, ali i puno novih, ne znam čemu se više radovati, posle današnje najnapornije vujanske avanture. A bilo nas je od 10 do 77 godina, možda će iduće godine biti od 7 do 77, lepše zvuči. Nemanja će danas preći 16,5 km, a Savo je odavno prešao 77 god. Kao i uvek, malo smo se zagrejali kalorijama, onim iznutra začinjenim drenjinama i onim spolja, našalili, nasmejali, slikali. Počinje znoj da se hladi i zapoveda „nazad“, tako se rastajemo sa nadom da ćemo iduće godine stići na Vujan iz još više pravaca, za šta su nam zaslužni Milanovčani, koji prvi put ove godine dolaze sa severa, gde je za očekivati bio još veći sneg. Većina nas kreće ka Šapčinoj ćupriji da utabamo stazu i ostavimo neki trag životinjama, one su to zaslužile. Na asfaltu, koji više nije asfalt, se rastajemo, deo će u kola, deo u kafanu(e). Čitavo popodne će nam ostati za odmor, danas sigurno zaslužen, posle ove zadnje planinarske akcije u godini!

Bato Radovanović

  • 01-logoca
  • 02-TALIJA
  • 03-Tetragon
  • 04-BExport
  • 05-ZENES
  • 06-cacanska-banka-v
  • 07-alti
  • 08-logodom
  • 09-LOGOINTERSP
  • 10_talia_photo