IZVEŠTAJ SA AKCIJE V. VUJAN 27. 12. 2020. god.

Mnoge planine su u istoriji bile granice feuda, carstava, kraljevstva, republika. Visovi gde su se sudarele vojske, onih koji su iz daleka upravljali zavedenom masom tzv. njihovog naroda. A nas planinare, planine spajaju. Tako je bilo i danas, na ovoj pitomoj planini.

Iz Čačka se ne može videti Milanovac, iz Milanovca ne može videti Čačak, ali odavde mogu i jedan i drugi grad. Ovo je jedan od lepih primera druženja komšija. Popeli smo se na ovu visinu iz pet pravaca, planinari iz pet gradova, od Gornjeg Milanovca do Surčina. Nije nas uplašila ni vremenska prognoza, ni skup lovaca, na ovoj nama i njima dragoj planini. Ili jesi ili nisi – planinar. Po onoj narodnoj „ko rano rani dve sreće grabi“, rano smo krenuli na dobro snegom pokrivene puteve i staze. Ispred nas puno grana koje nam se klanjaju, pozdravljajući naš dolazak. Lagano ih štapovima oslobađamo snega, zahvalni što su tako vitke i lako se podižu, oslobađajući prolaz ramenima sa tovarom. A vreme mirno, ni daška vetra sa onom temperaturom, nularicom.

Posle razgrtanja snega, na našem starom logorskom mestu nas dvojica ložimo vatru sa dosta muke, sve je vlažno, čak i ono što smo doneli suvo. Cvrči drvo, nije mu do vatre, ali ga naša upornost savladala i tako smo spremni prvo dočekali Rada sa Tanjom od Šapčine ćuprije, zatim Dula sa dve devojke iz G. Trepče. Sa više strana pristižu drugari od 11 do 78 godina. Među njima i Savo, koji već sedam godina tradicionalno stiže u ovo vreme, na isto mesto. Vujansku tišinu zamenili su raja i graja. Ali hladni vetar počinje da hladi njihova znojna tela u koja se ubacuju sendviči, pršuta, slanina, voće, slatkiši. Pokušavamo da ih malo zagrejemo vrućom rakijom začinjenom šipurkom. Želimo da to uradimo i sa kafom, ali se zbog hladnoće ne može dugo čekati. Ne može se dugo čekati ni TV Galaksija, pa planinari lagano kreću nizbrdo na razne strane. Ipak TV stiže u zadnji čas, da se tu kod piramide slikaju i snime oni koji još nisu odmakli. Sledi i onaj završni deo uz vatru, mikrofone i kameru, da se elektronski zabeleži rastanak sa ovom korona godinom, i poželi mnogo bolja, ona koja nam stiže.

Ostaje nam na kraju da se svima zahvalimo što su poranili i stigli na ovih 857 metara. Neke i da pomenemo: hvala Brani na organizaciji i dovođenju ekipe na vrh, vodičima Savu i Radu na bezbednom vođenju, Škipi na kuvanju i posluživanju, Radovanu na dolasku iz Guče, našem starom drugaru Dulu na dolasku iz Kragujevca, a Draganu na dolasku čak iz Surčina i Galaksiji na elektronskom memorisanju ovoga već sedam godina tradicionalnog skupa, koji je ove godine okupio nas 41 (bez kučića). Hvala i lovcima, što ih danas nismo čuli, iako su sa nama bili naši branioci Tobi i Dženi.

 

Bato Radovanović

  • 01-logoca
  • 02-TALIJA
  • 03-Tetragon
  • 04-BExport
  • 05-ZENES
  • 06-cacanska-banka-v
  • 07-alti
  • 08-logodom
  • 09-LOGOINTERSP
  • 10_talia_photo