VUJAN 26. 12. 2021. god.

Da sam đak prvak, ovako bih počeo ovaj izveštaj:

 

Gledam Vujan,

Ja iz moga sela,

Dva su vrha,

Na njemu se srela.

Planinčina,

Nije ni u šali,

Ja ga volim,

Iako je mali.

 

            Valjda nisam jedini, ako se danas ovoliko nas skupilo na njemu. A stigli su planinari iz Čačka, Gornjeg Milanovca, Kragujevca, Guče, Kraljeva, Preljine, Brusnice i Gornje Trepče. Došli smo da se već osmu godinu uzastopno ovde rastanemo sa starom godinom. Grupno i pojedinačno stizalo se sa raznih strana: Brđani, Gornji Milanovac, Gornja Trepča, Prislonica, Brusnica.

Prvi put ove godine krećem sa sinom da mi olakša pešačenje i nošenje. Parkirali smo kola u Prislonici kod poslednje kuće Bojovića. Najstariji Bojović se pojavio pred kućom, da vidi ko to tamo noću ide u planinu. Idemo lagano poznatom stazom, ovoga puta bez snega, južna je ovo strana planine, pa ga sunce poslalo u Moravu. Gazimo hrastovo lišće sa željom da nam noge ne idu nazad. Nešto kasnije stižemo i do bukovog, ali ne pravimo razliku, bitno je da nam je meko hodanje, bez blata. Uticaj duvana lako se čuje po Ivanovom brektanju, čini mi se da je pored mene parna mašina. Ova zahteva česte pauze, ali imamo vremena, rano smo krenuli i imamo iskustvo od prošle srede.  I sve je tako lagano do jaruge koja je zamenila put, a čije je delo voda, snežna i ona obična. Idemo jednom pa drugom stranom u nadi da ćemo pogoditi onu sigurniju. Krenuli smo u šest sati, a stigli na vrh u 7.30. Kiša lagano sipi i tera nas na dodatne aktivnosti. Od plastičnog džaka pravimo imitaciju vigvama. Suve grančice donete pre par dana i smeštene u piramidu nisu nam lovci odneli, pa sa malo više napora palimo vatru. Kada je malo ojačala uklanjamo plastiku i dodajemo drvena pojačanja, ona suva, ali promakne i poneka sirova grana. U okolini je sve manje suvovine, trošili smo je već sedam godina. Molim planinarske grupe koje su već na terenu da ponesu po neku granu. Rakija nam se još nije ni zagrejala a stiže prvi planinar, Boris. Stigao je u pola devet, pa će morati malo da sačeka da se zagreje iznutra. Prvi put koristim motorolu, proveravam dokle su stigle grupe, i sve teče po planu. Traje tako skupljanje raje i drva, pa vatra gori sve jače. Pijemo prvo onu vruću sa okusom zove, a zatim sa okusom trešnje. Vreme je lepo, nema vetra, stala kišica, čini mi se da nedostaje samo jedan dobar roštilj, za šta je potrebno mnogo više truda i pribora. Možda će i to jednoga dana stići. Očekujemo TV Galaksiju, ali ih nema, sprečeni su, pa planinarima nismo pružili obećano iznenađenje u poslednji čas. Ali i bez njihove kamere sevaju ove mobilne da ostave trag ovoga trenutka u kome su graja i smeh uz vatru stvorili prijatnu atmosferu. Znojava tela se lagano hlade, traže kretanja pa se posle onoga tradicinoalnog grupnog slikanja lagano razilazimo. Mi najuporniji ostajemo uz vatru, da progutamo neki gutljaj kafe. Dođe vreme i nama da krenemo, mi prema kolima, a poslednja grupa tamo prema atomima u Banji. Srećan sam i veoma zadovoljan danas ostvarenim rekordom od 53 planinara. Voja mi je obećao da će PD Žeželj staviti u njihov plan ovu akciju za iduću godinu. Raduje me što spadaju u one kojima se ova akcija dopala, pa ćemo je sa zadovoljstvom ponavljati. Ponavljati, ali ne nedeljom kako bi smo izbegli ovogodišnje lovačke pucnje i time smanjili rizik za kretanje na ovoj ne tako velikoj planini. Mi ćemo dolaziti subotom, a njima ostaviti nedelju da ubijaju preostalu divljač. Nadamo se da su i kvadrovi poput lovaca aktivniji nedeljom.

 

Bato Radovanović

  • 001-akablar
  • 01-logoca
  • 02-TALIJA
  • 03-Tetragon
  • 04-BExport
  • 05-ZENES
  • 06-cacanska-banka-v
  • 07-alti
  • 08-logodom
  • 09-LOGOINTERSP
  • 10_talia_photo