- Detalji
-
Kategorija: IZVEŠTAJI
-
Datum kreiranja sreda, 15 jun 2011 07:03
-
Pogodaka: 7725
Planinarsko društvo ,,Kablar,, ovu akciju izvelo je u svemu prema planu koji je sastavio naš drugar Miki Stamenković. U akciji je učestvovalo 14 planinara iz našeg društva, četiri planinara iz Kraljeva i dva planinara iz Gornjeg Milanovca. Iz Čačka smo krenuli u 4.30. Na ulasku u Sićevačku klisuru kraći odmor uz kafu, čaj i (samo za zavisnike) komovicu. Tu nas dočekuje grupa planinara iz Niša i naš domaćin Miki Nikolić.
Do planinarskog doma Studenac na Bojaninim vodama (822m.) stižemo u 830. Veća grupa od 17 planinara kreće šumskom stazom ka Mosoru (985m.), sigurno najatraktivnijem vrhu Suve planine. Posle sat pešačenja pred nama je stena koja u prvom trenutku izgleda nesavladivo. Ipak uz dosta uzbuđenja svako od nas našao je način (uglavnom pomažući se rukama) da se popenje na vrh. Vidik je još uvek dobar, ali se već nazire magla, koja će nas pratiti čitavog dana. Fotografišemo se i zatim mnogo teže nego što smo popeli, uz povećanu opreznost, silazimo u podnožje. Odatle uz jak vetar, uglavnom grebenom, posle dva i po sata hoda stižemo do vrha Sokolov kamen (1523m.). Ostaje da žalimo što magla postaje sve gušća, i uskraćuje nam verovatno predivan pogled na sve strane i još lepše fotografije. Ovde moram napomenuti da bi ovu deonicu staze neko od planinarskih društava iz Niša trebalo da uredi i raščisti od rastinja, i da je bolje obeleži. Posle kraće pauze od Sokolovog kamena spuštamo se na prevoj Devojački grob (1311m.). Kamenitom stazom obraslom travom, uz konstantan uspon, krećemo na najviši vrh Suve planine – Trem (1810m.).
Magla je i dalje gusta i prilično je hladno za ovo doba godine, ali ne i za ovaj predeo. Posle nepuna dva sata na vrh izlazi 14 planinara. Neko individualno, a neko u grupi, u zavisnosti od toga kako ko shvata smisao i uspeh uspona. Na vrhu ponovo fotografisanje po izuzetno smanjenoj vidljivosti, tako da se na fotografijama teško prepoznajemo. U povratku, za dva i po sata, preko Devojačkog groba, u 19.00 sati stižemo na Bojanine vode.
Prešli smo 22 km, uz visinsku razliku 1200 m.Druga grupa, predvođena domaćinima, ide kraćom stazom Bojanine vode – Devojački grob – Trem (17 km.) i pre nas se vraća na polaznu tačku. Na kraju zaslužen odmor u restoranu ,,Kod Brke,, u selu Jelašnica, gde uz pivo i čuveni niški roštilj sumiramo učinak ovog napornog dana. Većina učesnika je izrazila želju da, po sunčanom vremenu, ponovi ovu stazu. Razlog su prelepi prizori sa grebena koji su se samo mogli naslutiti, a o kojima smo toliko slušali i čitali. Da sa jednog takvog vidikovca ugledamo Jastrebac, Rtanj, Kopaonik, Staru planinu… U Čačak smo se vratili po planu, oko ponoći.
Miroslav Bogdanović
