- Detalji
-
Kategorija: IZVEŠTAJI
-
Datum kreiranja nedelja, 21 avgust 2011 06:47
-
Pogodaka: 6113
U organizaciji PSD ,,Kukavica,, iz Leskovca, 06. i 07. avgusta izvedena je Republička akcija 17. Pohod planinara Srbije - Kukavica 2011. Ova planina nalazi se na jugu Srbije, južno od Leskovca, a severno od Vranja. Najviši vrh je Vlajna (1442 mnv.).
Subota, 06. avgust
Usled nedovoljnog broja zainteresovanih, na ovu akciju krenulo je sopstvenim prevozom nas šestoro. Na polaznu tačku, Jasičko Ravnište, stižemo sat i po pre početka akcije. Odmaramo i doručkujemo u hotelu Vlaina (650 mnv). Nismo jedini koji su krenuli autom, automobili ne prestaju da pristižu. U pola 12 autobusom stiže i poslednja grupa. Nakon pozdravne reči domaćina i upoznavanja sa stazom, krećemo na uspon tačno u podne. Ima nas oko 150, iz petnaest gradova. Prvih dva sata krećemo se obalom Goleme reke, koja i nije baš toliko golema. Ipak, od nje i od Male reke u blizini hotela nastaje Vučjanska reka. Od početka nam je jasno da ćemo gotovo ceo uspon preći u hladovini stoletnih bukovih i četinarskih šuma. Kao i sve planinske reke, ni ova Golema nikog ne ostavlja ravnodušnim svojom čistoćom, brzacima i vodopadima. Nerado se rastajemo od nje i preko Zidina i Brestovog rida nastavljamo ka našem današnjem cilju, planinarskom domu ,,Preka voda,,. Do njega stižemo posle ukupno četiri i po sata uspona i pređenih 15 km. uz visinsku razliku od 660 m. Dom je na 1270 mnv, sagrađen daleke 1939 god. ali je u dobrom stanju, sa kuhinjom, trpezarijom, novim sanitarnim čvorom i tuš kabinama. Nakon odličnog planinarskog pasulja deo planinara vraća se na polaznu tačku, na koju će stići kada padne mrak, a nas 90 ostajemo da prenoćimo. Kako u planinarski dom koji normalno ima oko 40 postelja smestiti toliki broj planinara, to zna samo domaćin koji se svojski potrudio da iskoristi svaki kutak i ubaci dodatne krevete. Čak i na tavan, na koji je smešteno nas 25, ali nam to, u potpuno pozitivnoj atmosferi i uz izuzetnu ljubaznost domaćina, nimalo nije zasmetalo. Sve je bilo uredno i čisto. Okolo doma postavljeno je nekoliko šatora. Dok pada mrak oblačimo topliju garderobu i okupljamo se napolju pored logorske vatre. Domaćin se pobrinuo i za muzički program, pa dugo ostajemo slušajući retko lep repertoar pesama. Na spavanje odlazimo nešto ispred ponoći.
Nedelja, 07. avgust
Sve je opušteno, bez žurbe, polazimo tek u pola deset. Pre toga svako dobija jutarnju kafu i doručak, opet uz osmeh i lepu reč domaćina. Do vrha nas deli 172 metra, odnosno oko pola sata pešačenja. Na samom vrhu smešten je Radarski centar RHMZ, koji pokriva 13 opština. Kada smo završili sa fotografisanjem, jedan od zaposlenih upoznaje nas sa njegovim radom, i odgovara na naša pitanja. Kratko uživamo u prelepom pogledu na Čemernik, Besnu kobilu i Babinsku goru i krećemo dalje. Čeka nas dug silazak od 1040 m. i novih 15 km, sve vreme raščišćenom stazom, kroz šumu, papratišta, žbunove lekovitog bilja. Većina ne pamti da je skoro bila na šumovitijoj planini, što nam, s obzirom na veliku vrućinu, znatno olakšava kretanje. Preko Vrteške, Svinjarnika i Drena silazimo do kanjona reke Vučjanke, koji smo prvo ugledali sa vidikovca smeštenog na jednoj ogromnoj steni. Prolazimo iznad kanjona betonskom stazom pored koje je postavljena ograda. Uživamo u pogledu na celokupan predeo, ali najviše na kanjon, na dnu koga svetluca traka bistre planinske vode. U 16 sati stižemo do poslednje tačke našeg pohoda - Hidroelektrane Vučje, koja se nalazi u istoimenom mestu, udaljenom od Leskovca dvadesetak kilometara. Sagrađena je 1903. god. i druga je po dugovečnosti u Srbiji, posle one na Đetinji. Ipak, prva je po tome što i danas proizvodi 1,2 megavata električne energije. I tako više od jednog veka. Dodela priznanja na terasi, u lepo uređenom dvorištu hidroelektrane, pozdravljanje uz poziv da dođemo sledeće godine, i krećemo kući. Na povratku smo se uverili zašto Leskovac smatraju prestonicom roštilja. Umorni, po velikoj vrućini, ali sa puno lepih utisaka, u Čačak stižemo u 22 sata.
Miroslav Bogdanović
