- Detalji
-
Kategorija: IZVEŠTAJI
-
Datum kreiranja ponedeljak, 17 oktobar 2011 06:02
-
Pogodaka: 3575
Prošli su godišnji odmori, prognoza povoljna, staza lagana i kratka, pa raste broj zainteresovanih za planinarenje i šetnju. Tako nas je danas trideset troje, od toga troje iz G. Milanovca i četvoro iz Kraljeva. Vodič je naš član Goran Milenković, rodom iz potkopaonickog kraja. Krenuli smo u 530 starim putem ka Kraljevu, gde nam se pridružuje četvoro planinara. I tako dremamo do Jošaničke Banje, gde nam je pauza za kafu. Dobar asfaltni put, pa brzo stižemo do mesta Jaram, odakle u 9 sati krećemo pešice ka vrhu Gobelja (1934m.). Tu je blizu, lagano hodamo oko dvadesetak minuta, obeleženom stazom, širokim livadskim putem. A na vrhu antene i ostaci NATO bombardovanja. Tu je i čovek iz Beograda, poreklom čačanin (Kastratović), kome je otac bio ginekolog u Čačku. On je trenutno tu na dužnosti pa nam je tu na vrhu ispričao puno zanimljivih detalja vezanih za RTB, Kopaonik i Čačak.
Vrh je livadsko kamenita kupa sa pogledom na sve strane. Kastratović nam nabraja šta se sve odavde može videti po lepom vremenu: Rtanj, Komovi, Durmitor,…One bliže planine se podrazumevaju, pa ih i ne pominje.
Opet malo vožnje od Jarma do mesta Rendare. Krećemo u 1045 preko livada i kroz poneku šumicu. Početak je, doduše, bio onaj asfaltni, ali samo kratko. Ovde je puno vrhova tako da je veliki izbor staza, ali Goran, zbog raznolikosti grupe i starijih bez kondicije, bira lakše terene. Nas šest se odvaja pa krećemo na vrh Palež, za koji Goran reče da su Turci sa njega palili topove. Kao i ostali vrhovi kupasti, goli, livadski i kameniti sa pogledom na sve strane. Zatim idemo na vrhove Debelište, i Glavica. U odnosu na početak, pravilnije je reći da se spuštamo na ove vrhove.
Vreme je odlično za ovakvu šetnju, ali za one bez kondicije je naporno. Prosto poželim da svake godine ovde dolazim i obilazim razne vrhove i staze. Jedna od tih opcija je Kopaonik - Kuršumlija, za koju Goran reče da se prvo mora proći sa GPS-om. Tako prolazimo pokošene i nepokošene livade. Ali nigde stada ovaca. Na početku smo prošli velike, napuštene nekadašnje zadružne štale.
Prijatno nas je iznenadila borovnica. Još je ima iako je sitna. Osim nje bilo je i kupina, a na onim nižim prostorima šljiva i jabuka. Kroz silne livade smo tako očistili obuću, da nam je čini mi se čistija nego kada smo je kupili. Duboka trava je prosto izglancala. Dole bliže selu ulazimo u šumu, ali je šumski put pokriven lišćem, pa nema prašine. Tako se spuštamo do Goranovog sela Graševci i kafane „Stari bunar“ na Graševačkoj reci. Stigli smo u 1720 i time završili ono planinarsko pešačenje. Posle piva smo opet u autobusu kojim se vozimo preko Brusa do Aleksandrovca. Ovde izgleda da ovih dana važi izreka „vina i igara“. Daleko od centra smo se parkirali, pa onda tabačenje po asfaltu do čuvene fontane, kroz ovaj vašar sa puno vina, šire, grožđa ali i pljeskavica, odeće, slatkiša i svega onoga što nude vašari. Za Čačak krećemo u 2110, pa posle nešto više od dva sata dremanja stižemo kući.
Bato Radovanović
