- Detalji
-
Kategorija: IZVEŠTAJI
-
Datum kreiranja nedelja, 13 novembar 2011 09:43
-
Pogodaka: 4717
Naši prijatelji iz PD ,,Rujno’’ drugi put za mesec dana potrudili su se da nas dočekaju i upoznaju sa nekim novim predelima u svom kraju. Ovoga puta to je Jelova gora, planina udaljena od Užica petnaestak kilometara. Pod spomen obeležje na Kadinjači iz Čačka stiže nas osamnaestoro. Uz kafu kod ,,Tri bora“ pridružuju se i domaćini. Osnovne informacije pred polazak daje nam Mišo Ćosović, koji će nas i ovoga puta voditi.
Još uvek kroz maglu, makadamskim putem lagano zalazimo u šumu i posle nešto više od 4 km. stižemo na vrh Đakov kamen (1.004 m.), drugi po visini na Jelovoj gori. Da nema obeležja nikada ne bi smo pomislili da je to jedan od vrhova, zbog vikend naselja, koje se prostire svuda okolo. Sunce potiskuje maglu, ali još uvek smo uskraćeni za pogled na Taru i Zlatibor, pa nam samo ostaje da verujemo Mišu i da ga zamišljamo. Lagani uspon, nisu potrebne duže pauze, pa opet šumskim stazama, koje na kratko prekida asfaltni put Užice – Varda, stižemo do tačke Jovanova voda. Od samog polaska uočavamo da su staze, kojima pešačimo i sa kojima se ukrštamo, jasno markirane, svaka staza drugom bojom. Domaćini su na to posebno ponosni. Na ključnim mestima postavljene su table sa nazivima i oznakama staza. Na Jovanovoj vodi česma, proplanak, sve što je potrebno za uživanje u ovom izuzetnom danu. Po Mišovom kazivanju ovo mesto rado koriste Užičani za jednodnevne izlete, roštiljanje, uranak... Kraćim usponom kroz šumu stižemo do prevoja odakle bi trebalo da se vide Subjel, Ovčar, Kablar, Stolovi... Svuda oko nas sunce ali, zbog tanke, niske magle, od svega očekivanog vide se samo vrhovi. Još malo uspona i zatim kroz prelepe bukove šume, sve vreme spuštajući se , krećemo ka Užicu. Krošnje prozirne, visoke, u svim nijansama žute, narandžaste i crvene boje. Smenjuju ih pašnjaci, a zatim prolazimo kroz sela Volujac i Buar. Beremo poslednje šljive, koje nema ko da pokupi, i jabuke. Meštane gotovo i ne videsmo. U kući Mićevića, na poziv domaćina, svratismo da probamo domaću rakiju, tek poteklu iz kazana. Dan kao poklonjen, prijaju nam odmori na kasnom suncu. Ostali bi tako satima, ali bi smo sigurno zadremali.
Nismo se puno umorili, ali sa prvim sumrakom postaje hladnije. Prvi tragovi zime. Zagrevamo se u kafiću i komentarišemo. Možda ova akcija nije bila raznovrsna i atraktivna kao ona pre mesec dana u istom kraju, ali su lepota prirode i divno vreme to nadoknadili. Razgledamo šta je ko fotografisao, bilo je tu puno posla. Domaćini, kao i uvek, srdačni, strpljivi, sa svim potrebnim informacijama. Hvala im na svemu, odavno im ne uzvratismo bar deo te pažnje.
Za statistiku ostaje da smo prešli 22 km. uz ukupnu visinsku razliku pri usponu od 450 m. a pri silasku od 850 m.
Miroslav Bogdanović
