- Detalji
-
Kategorija: IZVEŠTAJI
-
Datum kreiranja petak, 03 februar 2012 07:58
-
Pogodaka: 4202
Juhor je planina u centralnoj Srbiji, koja se pruža duž leve obale Velike Morave između Jagodine i Paraćina. Zapadno su Gledićke planine i Levač. Ovde smo zbog Svetosavskog uspona na njegov najviši vrh - Veliki Vetren (774 m.), koji petu godinu za redom organizuje PSD “Juhor” iz Jagodine (osnovano pre 65 godina).
Preko Kragujevca i Batočine u 8 sati ujutru stižemo u Jagodinu, gde pravimo kraću pauzu. Dočekuje nas jak, hladan vetar, koji ne nagoveštava ništa dobro. Pitamo se kako li je tek na planini. Još nismo zaboravili Rtanj, a po svoj prilici i nećemo skoro. Putem prema Varvarinu stižemo u selo Svojnovo, pa još malo do manastira Sv. Nikola (190 m.). Podignut je u drugoj polovini XIV veka. Stradao krajem XVIII, a obnovljen 1812. god. za vreme I Srpskog ustanka i Vožda Karađorđa. Uobičajena gužva, pristižu vozila, a domaćini Boris i Mirko registruju pridošle. Odmah posle 9 sati akciju otvara jagodinski planinar – alpinista Slavoljub – Slava Miletić (Mon Blan 2003, Akonkagva 2007……) i 162 planinara iz 16 gradova kreće ispred manastirske kapije.
Staza vodi putem, sneg je oko 20 cm. Za nešto više od pola sata stižemo do crkve Ognjene Marije. Crkva bela, skladna, isprva neprimetna u belini okolnog snega. Lep prizor. Tu prvimo kraću pauzu za brzi doručak i prepakivanje. Sledi strmi uspon kroz šumu, postaje vrućina, neki skidaju jakne. Sneg povećava naše napore, komentarišemo u kakvom bi smo se blatu našli da ga nema. Vetar je gotovo stao, ništa od najavljenih minus 10, čega smo se pribojavali. Izlazimo na pašnjake odakle se vide Mali i Veliki Vetren, kompletno obrastao šumom. Dole desno krivuda Velika Morava, vide se okolna sela. Od izmaglice se i ne vidi mnogo dalje . Sneg je sve dublji, već je preko pola metra. Međutim staza je već utabana, tako da nam je sigurno lakše nego onima na čelu. Dolazimo do prevoja Zmajevica, gde pored lovačke nadstrešnice izlazimo na kolski put, delimično raščišćen od snega. Počinje hladan vetar, koji će nas pratiti do vrha, i odmah sledi dodatno oblačenje. Posle pola sata skrećemo sa puta, zaobilazimo Mali Vetren i po još dubljem snegu grebenom idemo ka vrhu. Grane drveća okovane snegom i zavesom od inja pružaju jedinstvenu sliku. Naša grupa od 18 planinara, dobro opremljena, izlazi bez problema. U proseku za uspon nam je trebalo malo više od 3 sata, što je pristojno vreme, s’ obzirom na dubok sneg. Na vrhu sve po redu: domaća, da se malo povratimo, sendviči, zatim topli čaj (voda u flašicama je ionako već zaleđena). Strpljivo se čeka na fotografisanje. Sve je hladnije, tako da grupe, koje su stigle ranije, odmah potom kreću nazad. Upisujemo se u knjigu i pečatom overavamo knjižice. Sa vrha krećemo istom stazom, da bi smo posle nekog vremena skrenuli udesno i kolskim putem sišli do manastira. Začelju naše grupe za to je bilo potrebno 2 sata. Ukupno smo prešli 13,7 km. uz visinsku razliku pri usponu od 590 m.
U manastirskoj trpezariji domaćini nas dočekuju sa toplim čajem i kuvanom rakijom. Zatim riblja čorba, podela učesničkih knjižica, i u 16 časova smo u mini busu. Povratak je preko Varvarina i Kruševca. U Stopanji pravimo dužu pauzu, gde kofeinu i vitaminu ,,B” rekosmo da, a odlučno ne svemu što povećava holesterol. U Kraljevu se rastajemo sa Sašom, našim novim članom. Po planu, stižemo u Čačak u 19 časova.
Miroslav Bogdanović
