- Detalji
-
Kategorija: IZVEŠTAJI
-
Datum kreiranja sreda, 10 jul 2013 11:46
-
Pogodaka: 5117
Dugo smo iščekivali i, moglo bi se reći, jedva dočekali da krenemo put Karpata. Većina još nije bila tamo, a o lepotama smo samo slušali.
Petak, 07.06.2013.
Polazimo uobičajeno, od lokomotive, u 13h, putujemo Ibarskom magistralom, i po dogovoru, srećemo se sa ekipom PD Pobeda kod pančevačkog mosta oko 16h. Preko Vršca i srpsko-rumunske granice, Rešice i Karansebeša, oko 23h stižemo do mesta Klopotivo, i smeštamo se u tri pansiona: La Doctorelu, Dany i Tratim. Smeštaj je pristojan, mada je bilo problema sa tuširanjem.
Subota, 08.06.2013.
Ujutru u 6.30 prevozom polazimo uz dolinu reke Riu Mare, koja teče između masiva Retezat na istoku i masiva Tarku na zapadu. Prešli smo branu na jezeru Lacu Gura Apei i od šumske kuće, nešto malo napred, skrenuli levo. Odatle staza vodi strmo uzbdro kroz gustu četinarsku šumu. Po izlasku iz šume prvo stižemo do vrha Lapušnik (1852m). Sa ovog mesta južno se vidi masiv Godeanu sa vrhovima Scarisoara (2210m) i Borascu (2158m), zapadno masiv Tarku.
Dalje se kroz makiju i blaži uspon dolazi do livadama pokrivenog platoa Radesu- Zlata, na kome se ukrštaju planinarske staze. Pošto smo na jednom izvoru dopunili vodu i malo predahnuli u skromnoj zavetrini korita tog potoka, krenuli smo na greben. Sa prevoj smo prvi put ugledali jezero Zanoaga, najveće u ovoj oblasti. S obzirom da je postojala mogućnost da počne kiša, odlučeno je da prvo idemo na vrhove, a zatim da se spustimo do jezera i skloništa na obali. Četvoro iz našeg društva je odlučilo da nas sačeka u skloništu, ostali su krenuli na uspon.
Oko nas veći broj vrhova, svi preko 2000m, među njima Sesele Mare (2324m), a tu su i jezera Taul Negru i Judele. Preko prevoja Saua Judele (2379m) dolazimo do najatraktivnijeg dela današnjeg pešačenja. To je uspon na vrh Judele (2398m), prvo grebenom od granitnih blokova, a potom stazom koja vodi severnom padinom sa blokovim stena i travnatim delovima. Na strm i dosta nepristupačan vrh je izašlo 13 članova PD Kablar. Nedugo po silasku sa vrha, počela je kiša. Da je ranije počela da pada, zbog klizavih stena bilo bi opasno izlaziti na vrh, pa se može reći da smo imali sreće. Sa prevoja smo mogli da vidimo nekoliko jezera, među njima i najveće na masivu, Bukura U pozadini dominira najviši vrh Peleaga (2509m), a na severu Retezat (2484m).
Nebo se naoblačilo, pa smo po slaboj kiši sišli do jezera i skloništa, gde su nas sačekali drugovi koje su u međuvremenu domaćini Rumuni, koji su se tu slučajno zatekli, ugostili i zagrejali. Posle kraćeg odmora, opet uzbrdo, do prevoja na kome smo se u dolasku rastali i poznatog platoa, pa nizbrdo drugom stazom. Posle makije usledila je šuma, a silazak do mosta blizu doma Gura Zlata je bio dug, dosadan i naporan.
Prema našim podacima, dužina ture je bila 29km, visinska razlika pri usponu oko 1600m, i pri silasku oko 2100m. U pansione smo stigli oko 22h. Već tada se znalo da je plan za sutra izmenjen, jer su svi bili premoreni. Odustalo se od obilaska masiva Tarcu, i umesto toga odlučeno je da se krene ka Srbiji i da se usput obiđu slapovi reke Beu, i njene pritoke Beušnice.
Nedelja, 09.06.2013.
Posle doručka krećemo preko Karansebeša i Rešice, i za dva sata vožnje stižemo do banatskog sela Potok. U blizini sela se od asfaltnog puta odvaja makadam, koji vodi ka rečici Beušnici. Naš cilj je obilazak dela Nacionalnog parka Nera-Beušnica. Put prolazi kroz livade koje se bele od kovilja, sparno je i sunce jako prži, tako da nam je svima prijalo kad smo sišli u šumu. Idući uzvodno, oko 8km, stižemo do prvih kaskada, na mestu gde se Beušnica uliva u Beu. Malo napred nailazimo na dragulj ovog putovanja – plavo «oko», izvor reke Beu. Jezerce savršene prozirne tirkizno plave boje, okruženo šumom, je nezaboravna slika, kao iz bajke. Dalje uzvodno dolazimo do vodopada Beušnice, veličanstvenog slapa iz više delova i kaskada. Posle fotografisanja krećemo nazad, delom istom stazom kojom smo došli, kraj pored još par kaskada, pored ribnjaka, do blizu ušća reke Beu u Neru. Odatle do mosta, gde nas čeka autobus, kroz šumu vodi 5-6 km makadama, zamoran i dosadan deo, tako svi jedva čekamo da se stignemo na cilj. Dužina današnje staze je oko 17km.
Poseban anegdotski detalj zaokružuje ovaj dan. Vozači autobusa nisu dovoljno napunili rezevoar, i tako su nas častili sa više od dva sata čekanja. Proveli smo ih mezeteći ostatke onoga što mislili da ćemo vratiti kući i licitirajući koliko smo to ustvari pregazili.
Kući krećemo oko 17h, i uz kraću pauzu u Batočini, dolazimo u Čačak.
Na kraju dodajmo da su prognoze najavljivale kišu i da smo svi pošli spremni da gazimo blato, a da nas je vreme divno poslužilo.
Na akciji je učestvovalo 28 članova PD Kablar i naši prijatelji Maja i Miki iz Niša i Rada iz Kraljeva. Sa 25 planinara iz PD Pobeda bilo nas je ukupno 56.
Sve pohvale za organizatora, Miloja Vukotića, za vrlo uspešno i dobro pripremljeno putovanje. Takođe, u ime PD Kablar zahvaljujemo PD Pobeda i vodiču Veroljubu Kovačeviću, za ugodno i bezbedno planinarenje, strpljenje i lepo druženje, zbog čega smo poželeli više ovakvih zajedničkih akcija.
Stojanka Đurović
