NAJAVA AKCIJE:STAZAMA OKO SMEDEREVA – PIRAMIDA (219mnv), subota, 03. oktobar

Smederevo je grad i sedište Podunavskog okruga, sa oko 65000 stanovnika. Zаhvаtа blаgо zаtаlаsаnо niziјskо pоdručје јužnоg оbоdа Pаnоnskоg bаsеnа, u krајnjеm sеvеrо-istоčnоm dеlu Šumаdiје. Теritоriја grаdа pripаdа Pоdunаvlјu i dоnjеm Pоmоrаvlјu. Prоstirе sе nеpоsrеdnо isprеd ušćа Vеlikе Моrаvе u Dunаv. Prvi pomen Smedereva potiče iz 1019. godine.

Smederevska tvrđava je građena po uzoru na Carigrad i njegove bedeme. Tvrđavu je podigao despot Đurađ Branković u XV veku. Nakon iznenadne smrti despota Stefana Lazarevića 1427. godine, novi vladar Srbije morao je da, prema ranije sklopljenom sporazumu, preda prestoni Beograd Ugarima. Ovakav izbor pružao je mogućnost za političko balansiranje između Ugarske na severu i Turske na jugu. Smederevski grad bio je jedna od najvećih srednjovekovnih tvrđava. Sastavljen je od Malog i Velikog grada. Mali grad je imao 6, a Veliki grad još 19 velikih četvrtastih kula. U Malom gradu je bio smešten dvor despota Đurđa sa rezidencijom za stanovanje i od Velikog grada odvojen je vodenim rovom.

Nažalost, pod nemačkom okupacijom 5. juna 1941. godine, Smederevo je doživelo katastrofalnu eksploziju municije, kada je poginulo preko 3000 ljudi i znatno oštećena tvrđava.

Sada je to grad prepoznatljiv po železari i ostalim industrijskim postrojenjima, ali i sa okolinom poznatom po voćnjacima i vinogradima. Nајznаčајniја prirоdnа prеdnоst Smеdеrеvа је strаtеški nајpоvоlјniја gеоgrаfskо-sаоbrаćајnа lоkаciја, јеr pоsеduје nајsеvеrniјu luku kоја mоžе dа primi crnоmоrskе brоdоvе. Nizvоdnо оd Smеdеrеvа sе nаlаzi kоvinski mоst, kојi је uјеdnо pоslеdnjа vеzа sа lеvоm оbаlоm Dunаvа svе dо HЕ „Đеrdаp I".

 

PLAN AKCIJE:

Polazak iz Čačka: U 06:00 od lokomotive (doći malo ranije).

Polazak iz G. Milanovca: U 05:15 sa gradskog trga.

Polazna maršruta: G. Milanovac, Čačak, Mrčajevci, Batočina, autoputem do Smedereva uz jednu pauzu u toku puta.

Povratna maršruta: Smederevo, Mali Požarevac, Mladenovac, Topola, Rudnik, G. Milanovac, Čačak.

 

–        Polazak na akciju: Oko 9:00, "Stazom zdravlja", sa planinarima PSK "Čelik".

–        Staza zdravlja: Ovo je najčešća staza PSK "Čelik". Kreće se od tvrđave do starog silosa u Dunavskom parku, potom pored Dunava do sportskih terena, zatim se skreće levo kroz šumu do Ćir Antine česme.

Česma je izgrađena na imanju poznatog smederevskog dobrotvora Antonija Protića, državnog savetnika Kneževine Srbije, poznatijeg kao Ćir Anta. Mesto je kroz istoriju postalo izletište, tu su dolazile đačke ekskurzije i organizovani uranci. Česma je imala i kameno pojilo za stoku, upodobljeno od veoma starog dečjeg sarkofaga koji se danas nalazi kao eksponat u muzeju.

Nastavljamo do raskrsnice šumskih puteva i desno pored vinograda. Sledeća markantna tačka je autentična Vila dinastije Obrenović - letnjikovac "Zlatni breg" iz 19. veka.

Godine 1829. u vreme najveće slave i ugleda, knez Miloš je kupio imanje sa vinogradom od izvesnog Turčina Muhameda. Dvorski život ovde je ustanovljen za vreme kralja Milana i kraljice Natalije. U letnjikovcu je kraljevski par priređivao zabave i okupljao poznate umetnike i književnike. Dolazili su Milan Rakić, Laza Kostić, Milovan Glišić i dr. Po razvodu kraljevskog para, vila je pripala Nataliji, nakon čega je ona angažovala čuvenog dvorskog arhitektu, Jovana Ilkića i načinila pojedine izmene u izgledu vile (Ilkić je, inače, autor zdanja Narodne skupštine u Beogradu, kao i hotela „Moskva“ i Oficirskog doma). 

Današnji izgled enterijera Vile čini postavka Istorijskog muzeja i Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu. Malo je sačuvano originalnih predmeta iz vremena Obrenovića. Mnoge njihove dragocenosti rasute su po celom svetu. Međutim, po postojećim predmetima vidi se da ovde nije bilo posebne raskoši i luksuza, već su tu više predmeti praktične primene. Oko vile se nalazi uređeni dvorski park sa jednim od najlepših pogleda na Dunav i Panonsku niziju.

Sledi spuštanje kroz nekoliko ulica do česme Konstantinovića. Ktitor česme je bio izvesni Stojan Đ. Spasić koji je podigao 1860. godine, u spomen na svoje roditelje. Kada je 1892. godine smederevski trgovac Janićije Konstantinović kupio deo tog imanja, on je tu česmu lepo obnovio.

Zatim se ide putevima van naselja, do Zapisa. U Smederevu postoje dva Zapisa. Jedan je na Zlatnom brdu, a drugi u šumi Vile Obrenovića. Mesto oko Zapisa na Zlatnom brdu je postalo svojevrsni gradski toponim.

Od Zapisa se nasutim putem stiže na najvišu kotu Smedereva – Piramida Pavlica, 219mnv. Od Piramide se nastavlja nasutim putem ka selu Petrijevo, ka Petrijevskom potoku. Sledi završni deo do prostorija PSK "Čelik" i Dunavskog parka. Usput se obilazi staro groblje, u kome je crkvica iz 15. veka, i grob Dimitrija Davidovića -  političara, popečitelja (ministra), diplomate, tvorca prvog srpskog ustava, novinara i publiciste, izdavača, ličnog knjaževog sekretara i savetnika, čoveka koji je osmislio grb dinastije Obrenović i začetnika ozbiljne štampe.

Završna tačka staze je planinarski dom PSK "Čelik", gde ćemo ručati (uz prethodnu prijavu zainteresovanih). Posle ručka se obilazi smederevska tvrđava koja je udaljena oko 1km od kluba. Ulaz u tvrđavu je besplatan, osim najekskluzivnijeg dela tvrđave (Mali grad) za koji ulaznica košta 120 din. Ovaj iznos nije ušao u cenu akcije i ko bude želeo, kupuje ulaznicu individualno. Bez posete Malom gradu, doživljaj tvrđave nije kompletan.

–        Posle obilaska tvrđave, dogovorićemo vremenski okvir za slobodno vreme za razgledanje grada. Preporuka je da se obiđe i stari Karađorđev dud. Pod ovim stablom je 5. novembra 1805. godine vožd Karađorđe, u prisustvu srpskih starešina i ustanika, primio ključeve Smederevske tvrđave od turskog zapovednika grada dizdara Muharema Guše. Predaja ključeva je izvršena na svečan način, jer su Turci ostavili Srbima mnogo topova i municije, a Karađorđe im je dozvolio da izađu iz Smedereva sa vojnim častima i sitnim oružjem i da lađama odu niz Dunav u Vidin, u Bugarsku. Tako je Smederevo simbolično proglašeno, po drugi put u istoriji, za prestonicu Srbije.

 

NAPOMENE:

–        Ukupna dužina staze je oko 16km, uspon i silazak oko 200 do 300m. Staza je lagana i pogodna za sve kategorije planinara.

–        Ishrana: Po sopstvenom izboru - hrana iz ranca, ručak u planinarskom domu, ručak u gradu...

–        Planinari zainteresovani za ručak u prostorijama kluba (planinarski pasulj), moraju to da naglase uz prijavu za akciju, zbog pripreme broja porcija. Cene ručka i pića: Pasulj sa kupus salatom i hlebom - 250 dinara, kafa i sok - po 40 dinara, rakija - 60 dinara, pivo - 80 dinara. Oni koji to žele, mogu ručati u nekom obližnjem restoranu na obali Dunava (restorani: Terasa, Goranski dom, ili neki drugi).

–        Vode ima samo na prvoj četvrtini staze.  

–        Planirani povratak sa staze u planinarski dom je oko 14:00, potom sledi ručak, obilazak tvrđave, pa slobodno vreme za obilazak grada. Polazak za Čačak je u večernjim satima. Ako bude imalo vremena i potrebe, napravićemo usputnu pauzu.

–        Cena akcije: Oko 1.200 dinara (popunjen autobus od 20 sedišta).

–        Prijave: Na sastanku (utorak, 29. septembra), a najkasnije do četvrtka, 01. oktobra, do 12h, uz obaveznu akontaciju od 1.000 din., koja se ne vraća u slučaju odustajanja, osim ako se nađe zamena. Telefonske i online prijave na 064/99.403.99 (Branka Vuković).

–        Dokumenta: Lična karta, zdravstvena knjižica, planinarska kartica sa plaćenom članarinom za 2020. godinu.

–        Oprema: Obuća i odeća prilagođena terenu i vremenskim uslovima, zaštita od padavina i vetra.

–        Epidemiološke mere: Maska u prevozu obavezna, kao i pridržavanje ostalih preporučenih mera za zatvoreni i otvoreni prostor.

–        Vođa puta zadržava pravo izmene plana

 

Svi učesnici na akciju polaze dobrovoljno, na sopstvenu odgovornost, u skladu sa Pravilnikom o bezbednosti PSS i svojim zdravstvenim i fizičkim sposobnostima, i uz poštovanje navedenog plana. Takođe je obaveza učesnika da se pridržavaju Protokola o ponašanju na akcijama PD "Kablar."

 

Organizatori akcije: Bato Radovanović i Branka Vuković

Vođa puta: Branka Vuković (u Batovom odsustvu) 064/99.403.99

Vodič na stazi: PSD "Čelik", Smederevo

 

Smederevo - piramida 2020.
Smederevo - piramida 2020.
Smederevo - piramida 2020.
Smederevo - piramida 2020.
Smederevo - piramida 2020.
Smederevo - piramida 2020.
Smederevo - piramida 2020.
Smederevo - piramida 2020.
Smederevo - piramida 2020.

  • 01-logoca
  • 02-TALIJA
  • 03-Tetragon
  • 04-BExport
  • 05-ZENES
  • 06-cacanska-banka-v
  • 07-alti
  • 08-logodom
  • 09-LOGOINTERSP
  • 10_talia_photo