НАЈАВА АКЦИЈЕ : ГУЧЕВО,ТРШИЋ,TРОНОША недеља ,11.април

Гучево је планина која се налази северно од Борање и у простору који Дрина полулучно затвара са запада и северозапада. Спада у ред нижих Ваљевско-подрињских планина. Пружа се правцем северозапад - југоисток у дужини од око 10 килиометара. Највиша тачка, Црни врх, налази се на 779 mnv. Са Гучева бројни потоци отичу према рекама Јадар и Дринa.

У непосредној близини Црног врха, подигнут је споменик и костурница српским и аустроугарским ратницима изгинулим на овом простору 1914. године. 8. септембра 1914. године започела је једна од најтежих и најкрвавијих битака из Првог светског рата, битка на Дрини. У склопу битке на Дрини вођене су борбе и на планини Гучево које су трајале 55 дана.   Гучевска битка позната је као једна од првих рововских битака из Првог светског рата. Српски и аустроугарски ровови били су на веома малој удаљености, која је на појединим котама износила 5 - 7 м.  Овако мала удаљеност између српских и аустроугарских ровова била је ради паралисања аустроугарске артиљерије, која је била далеко надмоћнија од српске. У борбама на Гучеву српске трупе имале су знатне губитке, али су оствариле свој циљ паралишући аустроугарску војску на овом делу фронта скоро два месеца.

Тршић је насељено местоу Мачванском округу које се налази 9 km југисточно од Лознице.  Према попису из 2011. било је 1.154 становника. У Тршићу је 1787. године рођен Вук Караџић, реформатор српског језика.

Вук Стефановић Караџић је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.Стекао је и неколико почасних доктората. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то време био језик образованих људи. Његова граматика коју је назвао „Писменица сербскога језика по Говору простога народа написана“, изашла је у Бечу 1814. Без обзира на несвршеност и непотпуност, ово дело је значајно као прва граматика говора простога народа. Основна вредност Писменице је било њено радикално упрошћавање азбуке и правописа. Вук је у њој применио  принцип: „пиши као што говориш, а читај као што је написано“. Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово,  Елементи руског језика су све више продирали у дотадашњи црквено-књижевни језик и тако је створен вештачки руско-словенски језик, који је у Вуково време био званични језик цркве, школа и књижевности. Школовани људи учили су из књига на старом језику, уносећи у њега елементе руског и српског народног језика. На тај начин створен је славеносрпски језик, Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868, четири године након његове смрти. Имао је неколико браће и сестара који су умрли. У тадашње време се веровало да је то због духова и вештица. После смрти доста његове браће његови родитељи су му дали име Вук да би то име отерало духове и вештице. У Бечу се упознао са Аном Маријом Краус, којом се оженио. Вук и Ана имали су много деце од којих су сви осим кћерке Мине и сина Димитрија, умрли у детињству и раној младости .

На месту где је била кућа породице Вука Караџића подигнута је спомен-кућа, дводелна брвнара, делом над подрумом, стрмог крова покривеног шиндром, типа куће на ћелици. Кућа је одељење са отвореним огњиштем, покућством и посуђем, карактеристичним за куће из 19. века. У соби се налазе кревет, сто, клупа, иконе, гусле и Вуков портрет из 1816. године, рад Павела Ђурковића. Уз кућу је формирано двориште у којем се налазе вајаткачараамбар и кош за кукуруз.

Такође је изграђен пут од Вукове куће до манастира Троноша. Вук Стефановић Караџић је учио школу у овом манастиру 1797. године.Како га у манастиру нису учили, него терали да чува стоку, отац га је вратио кући. У Троношком летопису из 1791. као ктитор манастира спомиње се краљица Каталина Немањић, жена краља Драгутина. Сматра се да је манастир настао између 1276. и 1282. године. Страдао је од Турака крајем 15. века када је црква срушена до темеља.

За манастир Троношу везан је обичај „ратарске свеће“, јединствен у Србији. Мештани шест околних села током године прикупљају природни пчелињи восак који се прилаже манастиру на Велики четвртак. Восак се растапа и излива у две велике свеће, у народу назване ратарске (тежине око 50 килограма, висине преко 1,5 метар). Са новим воском мешају се и остаци старих свећа, тако да се кроз њих преноси дух прошлих времена.

У склопу манастира се налази и бетонска чесма, на стотинак метара пре уласка у манастир. Постоји веровање да су ову цркву подигли Југ Богдан и његових девет синова пред саму Косовску битку. Верује се да су чесма и капела посвећене Светом Великомученику Пантелејмону. Садашња чесма и капела датирају из 1968. године.                 

План акције:  

Полазак из Чачка,од локомотиве,у 06:00 (доћи 15мин.раније). За планинаре из Горњег Милановца полазак је у  06:30 на паркингу код Норвешке куће (не долазе у Чачак). Вожња: Чачак - Г.Милановац - Лазаревац - Ваљево - Лозница - Бања  Ковиљача. У току вожње је предвиђена краћа пауза.

Пешачење се састоји из два дела :

Први део пешачења:

Старт:                                       10:00  Бања Ковиљача (,,Три чесме“ 156m)

Дужина:                                    6 km

Време обиласка (ч: мин)         око 2:30

Крај стазе:                               око 12:30, Гучево Црни врх (779m).

Опис: Од извора „Три чесме“ креће се ка цркви Светог Петра  и Павла, потом ка извору Илиџа где почиње успон  на Ковиљачку косу. Кроз ретку букову шуму излазак на асфалт и након наглог успона од 1,5 km долазак до Спомен костурнице и Црног врха, највише коте Гучева. Краћа пауза и повратак аутобусом.                                        

Други део пешачења:

Опис:  Oд 13:15 до 14:30 разгледање спомен куће у Тршићу. Следи пешачење од Тршића до манастира Троноша, кроз шуму преко потока, у дужини око 6km.

Време обиласка                    2:30

 

Крај  стазе                            17:00, Троноша, краће разгледање.

 

 Завршетак акције:                око 17:30

Посета чувеном етно селу „Сунчана река“ зависи од епидемиолошких мера. Ако буде отворено предвиђена је  пауза.

Полазак  за Чачак око 18:00 часова.

Пријаве: најкасније до петка 09. априла  на телефон 066 / 822-8226, Цица Павловић. Због епидемиолошких мера број места ограничен!!!

Цена превоза: око 1.600,00 динара; Коначна цена зависи од броја учесника

Документа: здравствена књижица, планинарска књижица са плаћеном чланарином за 2021.годину, лична карта.

Опрема: планинарска опрема прилагођена стази и временским условима, заштита од падавина и хладноће, резервна обућа и одећа.

Организатор задржава право измене плана.

Учесници на акцију полазе добровољно,на сопствену одговорност,у складу са Правилником о безбедности ПСС и својим здравственим и и физичким способностима и уз поштовање наведеног плана.Такође,обавеза учесника је да се придржавају Протокола о понашању на акцијама ПД“Каблар“.

Акција се реализује уз обавезно поштовање свих превентивних мера актуелне епидемиолошке ситуације.

Водич на стази:  ПК“Гучево“ - Лозница.

Организатор:  Драгица Павловић - ЦИЦА .      

Gučevo, Tršić, Tronoša 2021.
Gučevo, Tršić, Tronoša 2021.
Gučevo, Tršić, Tronoša 2021.
Gučevo, Tršić, Tronoša 2021.
Gučevo, Tršić, Tronoša 2021.
Gučevo, Tršić, Tronoša 2021.
Gučevo, Tršić, Tronoša 2021.
Gučevo, Tršić, Tronoša 2021.
Gučevo, Tršić, Tronoša 2021.
Gučevo, Tršić, Tronoša 2021.
Gučevo, Tršić, Tronoša 2021.
Gučevo, Tršić, Tronoša 2021.
Gučevo, Tršić, Tronoša 2021.
                           

  • 001-akablar
  • 01-logoca
  • 02-TALIJA
  • 03-Tetragon
  • 04-BExport
  • 05-ZENES
  • 06-cacanska-banka-v
  • 07-alti
  • 08-logodom
  • 09-LOGOINTERSP
  • 10_talia_photo